Деца знају шта је штедња

Људи се често питају да ли деца уопште схватају шта је то новац и како он функционише? Одговор је једноставан: схватају! Тачније, деца већ од пете године почињу да разумеју шта је новац и да му дају неко значење. У петој години, цена за њих представља број новчића које морају да дају за омиљени слаткиш или играчку, а временом то постаје број истакнут на налепници на производу, да би од осме године у потпуности схватили да је цена износ новца који плаћају за одређени производ.

Отприлике од осме године почињу и да памте цене одређене играчке или сукњице по разним продавницама и да упоређују где је јефтинија. Ако родитељи говоре да деца не могу да добију одређену играчку или неку другу ствар, јер је много скупа, деца ће временом развити негативан однос према цени – као према баријери која стоји пред њима на путу до добијања жељене ствари. Тада на сцену ступа штедња!

Погрешно је уверење да деца сав новац који добију одмах потроше.Они у западним земљама почињу да штеде већ од четврте године, тако да у Америци, обично у десетој години имају већ од 500 до 700 долара на банковном рачуну и око 30 долара у касици-прасици. У табели се може видети колики проценат родитеља учи децу различитим врстама финансијске одговорности, у зависности од земаља из којих потичу. Видимо да у већини случајева (па и у нама најближој Словачкој) чак 85 одсто родитеља учи децу како да штеде. Једини изузетак представља Кина, где се јавља дилема да ли је овако ниска цифра последица недостатка новца за штедњу или је то културно условљено понашање.

Извор: Сyновате

У једном мањем истраживању које је спроведено у Србији, на узорку од 50 родитеља, утврђено је да родитељи уче децу штедњи и да деца почињу да штеде већ од четврте године (у складу са трендовима у свету). Наравно, што су деца старија, то већи проценат њих штеди. Међутим, за разлику од света, у Србији велика већина деце (судећи по наведеном истраживању), чак 90 одсто, штеди у касици, а нема отворен банковни рачун.

Банке су међу првима препознале велики потенцијал дечјег тржишта на нашим просторима и створиле привлачну понуду. У овом тренутку у Србији је неколико банака које нуде различите врсте дечје штедње. Да би деци штедња у банкама била што примамљивија обично се на постерима ових банака појављују различите маскоте, као што су змајеви, прасићи, цврчак, нилски коњићи... Банке обично нуде повољније услове за дечје рачуне (које отварају родитељи), а у појединим случајевима могуће је отворити рачун за било које дете којем желите да поклоните рачун за штедњу и да добијете сертификат који ће потврдити тај поклон.

У истраживањима спроведеним у свету могу се наћи подаци да највише штеде деца узраста четири и пет година, јер за штедњу издвајају чак 40 одсто својих месечних примања. Већ у узрасту од седам до девет година, тај проценат пада на 25 одсто, јер у том периоду почињу да схватају шта све новцем могу да купе и расту им потребе и жеље. Деца од 10 до 12 година за будућу потрошњу, тј. на штедњу, издвајају у просеку 30 одсто од свог џепарца.

Уобичајено је да деца штеде ради куповине неких „већих” ствари, које не могу да приуште из „редовних примања”. Најчешће су то: играчке, обућа, технологија (нпр., иПод, мобилни телефон), видео игрице, карте за концерте и др. Већину своје уштеђевине деца троше за празнике – Нову годину и Божић, али и за рођендане другара.

Као и код претходних тема, још једном бих подсетила да су родитељи ти који су најважнији за дечје учење о финансијској одговорности и понашању у потрошњи. Деца гледајући пример својих одраслих укућана уче како треба да се понашају према новцу и то пресликавају у свакодневне ситуације.

Практични савети за родитеље:

-        Не купујте деци све што од вас затраже

-        Тражите да деца учествују у плаћању скупљих ствари

-        Дајте деци већ од четврте године да располажу неком

симболичном сумом – нпр. са 50 динара

-        Када су старији покажите им како се попуњавају

чекови и користе платне картице

-        Причајте са њима отворено о финансијској ситуацији

-        Објасните им које све опције имају на располагању:

штедња, акције, обвезнице, инвестиционе јединице и сл.

-       Покушајте да унесете у приче о финансијама и мало хумора – уплашиће се ако увек имате озбиљан тон и мрачан израз лица кад причате о новцу и финансијама