Кисеоник је незаменљив

Дисање кисеоника под повишеним притиском (Хипербарична оксигенација) јесте општи лек као трансфузија крви. Нажалост, овај став је дуго био заборављен, а ХБО су промовисали у терапију за лечење најтежих болесника и болести које су најчешће неизлечиве. Модерна  медицинска акција је: "боље спречити..." и ту је место кисеоника неприкосновено. Наш саговорник на ову трему је примаријус др Миодраг Живковић, експерт хипербаричне медицине и лекар који иза себе има вишедеценијско искуство у примени кисеоника за успешно лечење многих болести и њихових последица.
– Благовременом применом ХБО спречава или ублажава тешке последице болести,  али и старости. Одлагање примене кисеоника нема оправдање, а примена у завршној фази болести понекад није успешна. Кашњење може да буде погубно. Најчешћи пример где се скоро редовно касни јесте шећерна болест. Сви чекају да се развије гангрена стопала и онда проблем решавају ампутацијом ноге. Најновији ставови Светске здравствене организације сврставају дијабет у кардиоваскуларне болести, значи болести крвних судова што и јесте основна компликација болести. Најпростије речено, проблем дијабетичара јесте убрзано пропадање крвних судова који се завршавају озбиљним оштећењем здравља и по живот фаталним последицама (инфаркт срца, шлог, отказивање бубрега, поремећај рада црева, дијабетичне гангрене са ампутацијама ногу...).

Због тога је изузетно важна превенција болести крвних судова код дијабетичара, нарочито ако се зна да не постоје лекови који могу успешно да заштите крвне судове од убрзаног пропадања – каже саговорник "Политике".

 Један од најбољих начина заштите крвног суда јесте примена кисеоника под притиском чиме се чува унутрашњи слој крвног суда, успоравају процеси који га сужавају (атеросклероза) и подстиче стварање нових крвних судова.

– Наш став јесте да примену ХБО треба започети чим се открије шећерна болест или што пре после откривања и тако спрече касне комликације. Што болест дуже траје то су компликације и оштећења крвних судова већа – упозорава др Живковић.

Када говоримо о дијабетичном стопалу, компликованим ранама које не зарастају, морамо напоменути да се сусрећемо са терминалном фазом оштећења периферних крвних судова.

– Резултат је хипоксија (недостатак кисеоника) комбинована са инфекцијом, зарастање ране је максимално угрожено и углавном такви случајеви дијабетичног стопала ако се не користи ХБО завршавају ампутацијом. Мањак кисеоника и инфекција су тесно повезане. Мањак кисеоника умањује дејство одбрамбених ћелија нашег организма (леукоцита), смањује отпорност ткива према инфекцијама и потпомаже раст микроорганизама који даље компромитују рану – констатује наш саговорник.

  А шта се дешава када се такав болесник јави на терапију ХБО?

– ХБО подиже локални парцијални притисак кисеоника, контролише инфекцију, побољшава бактерицидно деловање леукоцита, има директан токсични ефекат на анаеробне бактерије, супира продукцију егзотоксина и делује синергистички са антибиотицима – одговара др Живковић

 Бројни подаци многих студија указују на сјајне резултате лечења кисеоником. Резултати у лечењу дијабетичних и других гангрена показују завидан успех од 96 одсто спасених ногу. То показује да и код врло тешких гангрена  постоји шанса да болесник сачува ноге и спречи касније велике проблеме које носи инвалидност.

 У примени ХБО у последње време предњаче САД. У овој земљи кисеоник је суштинска терапија која третира патофизиологију присутну код дијабетичног стопала, ефективно третира ране дијабетичног стопала и у контролисаним и неконтролисаним клиничким студијама, редукује трошкове, побољшава здравље и исход, превенира велике ампутације и задовољава директиве и циљеве које поставља Department of Health and Human Services у САД.