Урбани хероји

Теме и праксе визуелних уметности на крају 20. века, упркос деценији коју је у Србији обележио живот у затвореном друштву и велике егзистенцијалне тескобе, обележиле су генерације младих и амбициозних ауторских појава. Њихова вера у моћ стварања генерисала је енергију ка различитим медијским и уметничким интерпретацијама које су се испољавале у алегоријским, симболичким или наративним формама. Ивона Плескоња (1974) припада протагонистима те нове уметничке сцене, а њена прва јавна представљања на референтним изложбама као што су Октобарски салон или вршачки Бијенале младих (1998) акцентовала су сликарску личност упадљивог и јаког ауторског знака. У њеном оперативном уметничком систему доминирали су, и данас су уочљиви, фигуративни и наративни принципи нове слике и њени витални рецидиви. На питања идентитета и само/идентификације Ивона Плескоња тражи одговоре у простору разумевања блискости у свакодневном окружењем. Оне су у њеном случају испољавају у сликарским рефлексијама кадрираних портрета и аутопортрета, полиптисима обојеним снажном персоналном ауром. Сликарка свој концепт јасне иконичке структуре заснива на богатој уметничкој традицији 20. века, а овај тип представе у критици је означен као монументални интимизам и урбано иконичко сликарство. 

Нови циклус радова "Хероји", у комбинованој техници на папиру, сасвим је у знаку даљег развијања тезе о урбаном иконичком сликарству, а типске и херојске личности из индустрије филма и стрипа, уз њихова мимикријска својства, блиски су идеји времена у којем доминира свет екранских слика и брзих порука.

У циклусу "Хероји" сликарско ткиво је врло племенито упркос оштром цртачком маниру и графитној материјализацији лица и тела. Управо је контраст у композицији, са фронталним и схематичним фигурама, остварен коришћењем различитих материјала – тонски неутралан кадар фигуре појачан је бојеним партијама сугестивног амбијента. Тако се значењем визуелне поруке у радикално кадрираној фигури, у првом плану, и простора, у другом плану, учвршћује комуникацијски код читаве композиције. Монументулност и репрезентативност кадрова ових херојских фигура продубљена је и њиховим називима: Крај планете земље, Преживела је годину, Спаси ме..., који су као преносници осетљиве информације о женској тајни и/или aмазонкама и имагинарним херојима 21. века, интегрални део ових радoва.