Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шунка и сиреви за Русију из српских фабрика

Шунка и сиреви за Русију из српских фабрика
Фото www.shc.hu

Укупно 12 млекара и кланица добило је дозволу за извоз у Руску Федерацију, саопштило је јуче Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде. Споразумом које је постигнут између Министарства и Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу Русије потврђено је да шест српских кланица и шест млекара испуњавају услове за извоз меса и млека и њихових прерађевина на територију Царинске уније Руске Федерације, Белорусије и Казахстана.

– Ветеринарско уверење за извоз из Србије у Руску Федерацију одобрено је за свињско, говеђе, овчје и козје месо, млеко и прерађевине од млека. Могу се извозити пилићи, пачићи и гушчићи. Одобрени су и сертификати за додатке храни за мачке и псе и готове производе који су термички обрађени, а који су пореклом од живине и рибе. Поред меса и прерађевина, од сада наведене компаније могу извозити и крзна, јагњеће коже, вуну, козју длаку, перје и паперје живине – наводе у Министарству.

Ова дозвола, практично, потврђује да су разрешена сва административно-техничка питања која су више од десет година била препрека да искористимо предности добијене Споразумом о слободној трговини с Русијом, који је потписан 28. августа 2000. године. Русија има високе стандарде о безбедности хране тако да поменута дозвола значи да су наши прерађивачи добили извозне дозволе за то тржиште сличне онима које су тражене и добијене и за тржиште Европске уније.

Због удаљености тржишта и самим тим већих транспортних трошкова, на руском тржишту ћемо продавати сиреве и сувомеснате производе. Због прошлогодишње кризе с млеком, али и због тога што квоту за извоз јунећег меса у ЕУ нисмо ни приближно искористили, многи су скептични да ћемо и погодност за руско тржиште успети да искористимо.

Произвођачи су, међутим, оптимисти. Зоран Матић, директор Шабачке млекаре, каже да имају шта да понуде. Лањска криза са недостатком млека је, каже, превазиђена, јер је држава повећала субвенцију, а млекаре откупну цену тако да сада немају проблем са откупом сировине.

– Већ имамо склопљених пет уговора са трговинским ланцима и дистрибутерима за руско тржиште у вредности 16 милиона евра. Извозићемо нашу фету, сирко и кајмак. Дневно произведемо 40 тона фете и по капацитетима за производњу сира највећа смо фабрика у Европи – каже Матић.

Велико руско тржиште их не плаши, а Шабачка млекара планира да повећа капацитете и то са 240 тона дневне обраде млека на 400 тона. Повећавају производњу и по кооперанту, а планирају да ове године увезу неколико хиљада стеоних јуница.

Матић каже да су извозни број за руско тржиште добили пре три месеца, а да је ова дозвола потврда ветеринарских сертификата који прате робу.

У „Златиборцу” нису изненађени што су добили дозволу за извоз на руско тржиште, јер им је у посети пре два месеца била заједничка комисија Царинске уније Руске Федерације, Белорусије и Казахстана. Душан Кнежевић, генерални директор, каже да су били врло задовољни оним што су видели, а њихови критеријуми су високи. У неким стварима већи него за ЕУ, за коју, такође, имају извозни број. Спремају се да добију и „халал” сертификат за арапски свет.

– Ми већ шест месеци испитујемо руско тржиште, имамо и један уговор за подручје Санкт Петербурга. Очекујемо улазак у велике трговачке ланце, а с обзиром на то да се ради о деликатесима треба времена да се руски потрошачи навикну на укусе наших производа – сматра Кнежевић.

„Веома нас радује то што је ’Неопланта’ добила дозволу за извоз меса и производа од меса на тржиште Руске Федерације”, саопштили су јуче из ове компаније.

– Иако је тржиште земаља бившег Совјетског Савеза изузетно захтевно због огромне конкуренције, али и велике разуђености градова, „Неопланта” је у потпуности спремна за тржишну утакмицу која нас очекује. Наш први и у овом тренутку најважнији задатак је проналазак доброг дистрибутера како би се наша роба нашла на полицама што већег броја хипермаркета, великих ланаца, али и малих, локалних продавница, пре свега, у Москви, али и у осталим градовима Руске Федерације. Ми смо, припремајући се, истражили детаљно руско тржиште и наша процена је да највећи извозни потенцијал имају производи бренда „пателина”, „прего”, готова јела и трајне кобасице – наводе у компанији додајући да ће „Неопланта” у сарадњи са СИЕПОМ у септембру месецу наступити на World Food Fair у Москви који је веома важан за позиционирање.

Јована Рабреновић

---------------------------------------

Извозна стратегија

Неопходно је донети државну стратегију за повећање извоза у Русију, а та стратегија треба да дефинише који производи имају шансу на руском тржишту, на које регионе у Русији српска привреда треба да се оријентише и које институције је потребно основати за подршку извозу из Србије у Русију, рекао је јуче Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а на предавању „Стање и перспективе економских односа Србије и Русије”.

Он је предложио и оснивање мешовите извозне банке која би омогућила финансијске подстицаје предузећима за извоз из Србије у Русију и обратно и истакао да су тржишта Москве и Санкт Петербурга преплављена конкуренцијом па привредници из Србије треба да се оријентишу на руске регионе Краснојарск, Иркутск, Јекатеринбург, Новосибирск, Краснодар и Казањ.

Ј. П.

----------------------------------------

Дозволе за извоз  добило дванаест фирми

Кланице:  „Јухор”, „Златиборац”, „Српско-руска трговинска кућа”, „Биг бул”, „Неопланта”, „Карнекс”

Млекаре:  „Шабачка млекара”, „Валета”, „Куч компани”, „Селект милк”, „Сомболед” и „Ајс крим фектори”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.