Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Погрешан датум последње вечере

Погрешан датум последње вечере
„Последња вечера” Леонарда да Винчија

Хришћани обележавају Христову последњу вечеру на Велики четвртак, али нова истраживања показују да је она можда обављена два дана пре распећа – у среду.

Професор Колин Хамфрис са Кембриџа каже да су неслагања у јеванђељима по Матеји, Луки и Марку, ако се упореде са Јовановим, последица тога што су прва тројица, а и Исус, користили стари календар уместо званичног јеврејског.

То би истовремено могло да значи да није у само једној ноћи обављено хапшење, саслушање и суђење Исусу.

У својој новој књизи „Мистерија последње вечере” овај научник користи библијска, историјска и астрономска истраживања да преиспита суштинска неподударања о догађају који представља једно од централних места у хришћанству.

Док Матеј, Марко и Лука кажу да се последња вечера поклопила са почетком јеврејске Пасхе, по Јовану је она обављена дан раније.

„То је вековима збуњивало проучаваоце Библије. За неке је то највећа зачкољица Новог завета. Ако погледате шта се све дешавало од последње вечере до распећа, ту је много догађаја.

Немогуће је да се сви сместе између четвртка увече и петка ујутро”, рекао је Хамфрис Би-Би-Сију.
Научник верује да ће његово откриће коначно омогућити да се прва недеља у априлу усвоји као фиксан датум Ускрса. Хамфрис је, међутим, открио да су у питању била два различита календара и тврди да Јевреји никада не би помешали пасхалну гозбу са неким другим обедом, јер је она за њих сувише важна.

Он претпоставља да су Матеј, Марко и Лука користили стари јеврејски календар, уместо званичног лунарног који се у то време употребљавао.

„У јеванђељу по Јовану, он исправно каже да је последња вечера обављена пре Пасхе. Али Исус Христ је одлучио да обави пасхалну вечеру према старом јеврејском календару”, тврди професор Хамфрис.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.