Жао ми је што нестају бакалнице

Да ли читате декларације на производима?

Да. Најбитније ми је да производ који купујем не садржи шећер. Такође, драгоцена ми је информација о нутритивним својствима, као што су подаци о садржају угљених хидрата, масти, беланчевина, на 100 грама производа или у неком његовом мањем делу. Подразумева се обавезан поглед на датум производње или крајњи рок до када је безбедна употреба купљеног производа, да после не би било по оној народној „ко тебе каменом, ти њега хлебом од понедељка!”.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Свака она због које се оставља бакшиш, наравно у разумним границама и примерено могућностима. Нажалост, код нас се још сматра да је напојница нешто што се подразумева, без обзира да ли је и заслужена. Коректна је свака она услуга која је професионална, а то значи одговорна и одмерена, а не пружена од особе која је усиљена или, не дај Боже, намргођена.

Увозна или домаћа роба?

Домаћа, уз услов да је и квалитетна. Наравно, и да је лепо упакована, уз примерену цену. Пре свега ту мислим на храну. Мада, од када знам за себе, а нарочито сада када смо преплављени страном робом, увек сам се опредељивао за куповину обуће, летње или зимске, из домаће производње. Домаћа нога за домаћу ципелу, супротно правилу „ципела бечка, а нога...”. Изузетак од овог правила је куповина патика. Обичних, једноставних и од природних материјала.

Да ли купујете на снижењима?

Наша лепа реч за попуст при куповини. Преплављени смо изразима типа „акција”, „sale” и слично. Не јурим за снижењима, али када налетим на неко од њих радо користим „гужву”. Иначе, када купујем не залећем се, али када се одлучим онда ми је најважније да сам се определио за квалитетан производ. Уосталом, како нисам роб стварима, увек сам сматрао да није битно колико нечега имате, већ да то што поседујете вреди и да задовољава ваше потребе.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Мислим да правих снижења још нема. Понегде и стидљиво. Бојим се да када неко, на сва звона, најави снижење, тада, у ствари понуди робу по реалним ценама. Чак и тада вишим у односу на тржишну вредност понуђене робе и нашу платежну моћ. Нису лоше ни ове акције, типа „Ноћ куповине”, мада их ја не посећујем. Више бих волео да нам буде јача свакодневна куповна моћ.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Реклама утиче само на нивоу информације, док, како већ људско око тежи лепом, придајем значај и дизајну. Верујем да све више долази време када лош производ не може да буде упакован у лепу амбалажу, као и што замена за квалитет није у бесомучном рекламирању. Уосталом, познато је да се светске робне марке, ма колико да су нам познате, непрекидно оглашавају и то у све маштовитијим рекламним кампањама. Реклама је ту да нас подсети, а поглед у новчаник да нас преломи – куповати или не куповати.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Велики сам присталица безготовинског плаћања. Користим углавном дебитне, односно картице са тренутним скидањем новца са рачуна. Кредитне, само када морам. Са картицама се понашам као и када плаћам готовински, односно простирем се према губеру. За сада, електронски, са кућног рачунара, плаћам разне рачуне (комуналије, струју, рачун за телефон, кабловску...). Подразумева се да новине и ситнице плаћам готовином.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Локалне продавнице до којих стижем пешке или бициклом. Избегавам поједине приватнике и најчешће купујем у неколико оближњих супермаркета. У односу на хипермаркете, обични супермаркети су као мале продавнице. Искрено, жао ми је што полако нестају бакалнице, по којима смо некада, као град, били познати. Све више ми недостаје оно „Добро јутро, комшија!”

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Да, и то у једном мањем делу нашег становништва, и то оне мањине која има више од већине.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Две до три мало веће куповине месечно, у једном од неколико оближњих супермаркета, а свакодневно, по повратку с посла, хлеб, млеко, јогурт... Прво мора да се заради, а тек онда да се троши.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Да се нисам покајао за купљену ствар, да узалуд нисам бацио новац, да ми прија док је користим и да са задовољством могу да је препоручим другоме. Можда је најбоља потврда квалитета када вас неко пита „А где си ово купио”?

Добре ципеле су…

Чисте ципеле. Делом сам већ одговорио на ово питање. Од квалитетног природног материјала, широке и комотне, ала „пачји кљун”, удобне и лагане, и када пада киша или снег да је нога увек сува. Према одећи, тип и боја.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Увек расхлађено пиво и то у флашама. Да се нађе када неко бане. Од течности још и минерална вода и сок без шећера. Јогурт и млеко. Чорбе и супице. Од „чврстих материјала” млади сир, риба, пилеће бело, прашка шунка, сезонско воће, смрзнуто и свеже поврће.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Да, али не у некој већој мери. Додуше, пре неколико месеци купио сам рачунар и било је грдних проблема. Ипак, успео сам да, после неколико неуспешних поправки у гарантном року добијем нов компјутер, то јест да ми покварени рачунар замене новим. Иако сам и поред савета пријатеља да набавим лап топ купио деск компјутер, када сам се код продавца „борио” да ми врате новац или замене рачунар, као главни аргумент навео сам им да имам утисак као да поседујем лап топ, јер класични рачунар носим са собом – мало, мало, па на поправку. На крају се све добро завршило.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Има, а као да га нема. Уосталом као и неке друге законе. Једно је донет закон, а друго његова доследна и „ни по бабу, ни по стричевима” примена. Закон је свакако битан, али ја, иако правник по струци, више верујем у добре пословне и трговачке обичаје. Ваљда ће доћи време када ће и у Србији неписана правила бити јача од мртвих слова на папиру. Па, у овој земљи често не можете да спроведете у живот правоснажну и извршну пресуду донету у вашу корист. Са све печатима на њој.

Ко штити права потрошача у Србији?

Права потрошача најбоље штите прави и поштени трговци, који никад не тргују својом чашћу и угледом. Још наивно верујем да таквих има међу нама.