Халов сапутник

Хал (HAL 9000) из филма Стенлија Кјубрика "2001: Одисеја у свемиру" неће више бити усамљен у космичким пространствима, иако је само плод људске маште. Ко зна, уосталом, куда је усмерио летелицу над којом је преузео команду отказавши послушност астронаутима?

Истраживачи са Универзитета Флорида и инжењери из компаније "Ханивел аероспејс" подухватили су се – на захтев НАСА – великог изазова да до 2009. склопе први свемирски суперкомпјутер. Мален, моћан и издржљив да без икаквих застоја обавља сложене обраде разноврсних сигнала. И до сада су космичке летелице опремане мањим рачунарима за поједине задатке, али ће нови, свакако, означити технолошку прекретницу.

Другим речима, очекује се да буде поуздан и брз као у ма којој лабораторији или постројењу на Земљу у веома суровим ванземаљским условима.

Заштита од зрачења

Обелодањено је, за сада, да ће у брзини стотину пута надмашити сваког садашњег и досадашњег такмаца послатог у свемир. Зашто му је неопходна толика хитрост у израчунавању? Зато што се научне и техничке чињенице, прикупљене јатом бродова, сателита и телескопа, непрекидно увећавају, а често изискују да буду истог трена протумачене и искоришћене.

Замислите тек крупније подухвате, као што су поновно искрцавање људи на Месец или прво спуштање на Марс, с постављањем камена темељца будућих сталних насеобина?

За почетак је довољно да први изданци непогрешиво опслужују летелице и сателите.

Протеклих деценија рачунари су се, напросто, утркивали у снази и брзини, и то се, углавном, није могло искористити у ванземаљским условима. Изван наше планете ни жива створења, ни машине нису заштићени од погубног космичког зрачења. Изненадни изливи Сунчевих буктиња очас поремете електромагнетске таласе и прекину многе земаљске и ваздушне везе и на Земљи, а камоли изван планетиног заштитног појаса.

Поврх тога, пропусна моћ канала којима се прослеђују свакојаки подаци из свемира јесте скромна, а кашњења у примању и слању – зависно од удаљености – потрају и по неколико минута. У многим околностима мора се сместа делати, свако задоцњење наноси штету. Да и не помињемо изненадне појаве.

Без иједног отказа

Једини излаз је да свака летелица која облеће око плаво-зелене планете има властити суперкомпјутер и да већина одлука буде препуштена тамошњим људима или машинама. А да би се постигла толика самосталност, потребни су веома моћни рачунари. И тако још једном, као у зачараном кругу, стижемо до суштинске сврхе оваквог потхвата.

Стручњаци Универзитета Флорида, које предводи Алан Џорџ, издвајају три кључне одлике будућег суперкомпјутера: поузданост, прилагодљивост и преуредљивост. Од суштинске важности је да никад не откаже, да у свако доба – чак и када негде искрсне застој или настане прекид – настави започети посао. Грешка је, дакле, сведена на нулу. Паралелно устројство се у том смислу до сада показало најбољим. Стога ће бити састављен од делова који нису јавно доступни, нису на полицама електронских продавница.

Додатна ојачања су неизбежна да се не ископча приликом подрхтавања на полетању или откаже због ненаданих излива космичког зрачења, а најпре с најближег Сунца.

Важан захтев јесте да буде малих размера, никако већи од микроталасне пећнице, у коју ваља стрпати силесију чипова, каблова и свега осталог, веома лаган и да му је довољно скромно напајање.

Ватрено крштење је заказано, уколико не буде доцњења, за фебруар 2009. године на летелици новог поколења "свемирска технологија 8" (ST-8), без људске посаде. То је, у ствари, провера побољшања за будуће сателите, а  програм је прозван "Нови миленијум".