Прилажење

У свакој генерацији младих се појављује проблем најбољег начина да једна особа открије другој да јој се јако свиђа или да се у њу заљубила. Изражавање наклоности прати страх да ће оно остати без жељеног одговора, да ће особа која је разоткрила своја осећања бити „одбачена”. Страх ће бити већи што је особи више стало да буде са другим. У неким случајевима страх је толико снажан да особа годинама успешно скрива своје емоције.

Страх од одбацивања чини да свака генерација тражи „прави начин” који ће гарантовати успех. Млади мушкарци су у потрази за једном чаробном првом реченицом коју ће изговорити после прилажења изабраној девојци. Тражи се таква реченица која ће до те мере импресионирати и фасцинирати девојку да ће се она одмах заљубити. Како је нешто тако једноставно немогуће, смишљање овакве реченице личи на потрагу за светим гралом. Не знајући шта да кажу после прилажења, млади мушкарци настављају да кришом из даљине посматрају своје симпатије.

У разговору са младићима и девојкама веома се често испостави да младић не нуди девојци оно што би она заиста желела, већ оно што он мисли да би она желела. Истраживања су показала да мушкарци погрешно мисле да су женама на мушком телу важни рамена и бицепси, зато што жене у стварности гледају ноге и задњицу мушкарца. Уобичајено је да особа мисли да ће јој други замерити управо оно исто што и сама себи замера. Често се може чути аргумент да младић не позива девојку да изађу јер „нема новца да јој плати пиће”. Мушкарац који себе не цени зато што не вози престижни ауто тај став пројектује на девојку и погрешно верује да га ни девојка неће ценити зато што не поседује такав аутомобил. Друга страна овог става је у бахатом поносу оних који поседују новац и престижне аутомобиле. Онима који не прихватају себе је невероватно да их такве какви су може прихватити неко други.

Оно што девојке заиста очекују од младића јесте да се у њиховом друштву осећају пријатно, да им није досадно. Истраживања широм света показују да је женама веома важно да мушкарац буде и духовит. Духовитост је особина оних који се играју са речима и појмовима, а да би неко могао да се игра, мора бити опуштен, а опуштени су они који су прихватили себе. Слично је и са оним што се назива „шарм”. Шармантни су они људи који су спонтани, што је такође особина људи који су прихватили себе. На крају испада да своју личну вредност не треба условљавати новцем, гардеробом, аутомобилом, или неким другим статусним симболом. Пре него што тражимо прихватање од других, најбоље је да сами себе прихватимо, и то безусловно.