Мисија очувања недирнуте природе

Док су многи, а нарочито млади, летовање провели на Црногорском приморју, грчким, или турским плажама и острвима, један Јагодинац је овогодишњи одмор "потрошио" у далеком централноазијском Киргистану, испуњавајући свој знатижељни дух новим доживљајима и познанствима.

Владан Милошевић (25), сниматељ Телевизије Јагодина, који је претходних пет летовања, као члан Ронилачког клуба "Посејдон" проводио углавном у ронилачким камповима истражујући и снимајући подводне лепоте јужног Јадрана, овог лета неизмерну страст за упознавањем и фотографисањем "аква света" заменио је учешћем у интернационалном еколошком волонтерском кампу у Киргистану.

– Све је почело кроз активности Младих истраживача, чији сам дугогодишњи члан, па сам тако са суграђанином Александром Петровићем учествовао два пута у раду еколошког кампа на острву Шолта у Хрватској. Тамо су млади били ангажовани на преуређењу напуштених војних објеката у интернационалну "соларну академију" у којој би се млади истраживачи бавили проучавањем алтернативних извора енергије. Дружио сам се са вршњацима из Данске, Мађарске, Француске, Литваније, Турске, Немачке и Чешке и са многима од њих наставио да комуницирам путем интернета. Тако сам и сазнао да се један од интернационалних волонтерских камповао ове године организује и у Киргистану чије су тренере за овакве акције обучавали наши стручњаци. На основу те успешне сарадње уследио је позив и нашој организацији за дванаестодневно учешће у њиховом кампу – прича нам Владан.

Да би се стигло до далеког Киргистана, морало се авионом прво до Москве, па новим шесточасовним летом на југоисток до главног града ове републике Бишкека. У овим камповима правило је да свако од учесника сам плаћа пут, што, зависно од даљине, може да буде приличан издатак, али је овог пута љубазношћу домаћина и организације YIS, која обједињује рад свих интернационалних волонтерских кампова, Милошевићу пут био плаћен.

– У овом еколошком пројекту, уз домаћине, учествовало је и петнаесторо деце из села Аркит у коме смо боравили, нас шесторо из Србије, уз мене и још један Јагодинац, Зоран Ивковић (33), и један Таџикистанац, а били смо ангажовани на чишћењу приобаља језера у националном парку Саричелик, на надморској висини од 1.873 метра. Од главног града Киргистана до одредишта, комбијем, по планинским беспућима и земљаним путевима возили смо чак 15 сати. Иначе, овај парк који се састоји од седам међусобно повезаних језера назива се и "Дијамантом Киргистана", што сведочи о његовој лепоти. Нас тридесетак спавали смо у врећама у заједничком великом шатору, а храну смо спремали сами. Понео сам и ронилачку маску тако да сам и "подводно" учествовао у чишћењу језера, а постављали смо и разне еколошке знакове уз уређене стазе за обилазак овог националног парка – објашњава Владан.

О људима Киргистана носи најлепше утиске као о народу ведрих пријатеља, добрих и вредних домаћина, који су их здушно упознавали са својом вековном културом номада, јер су градове почели да оснивају тек пре стотинак година.

– У сећању ми је остао и укус кухиње која се углавном базира на куваној овчетини, на шта су им наши волонтери једног дана "одговорили" чорбастим пасуљем који је одушевио све који су га пробали – сећа се још Владан. – Природа је стварно прелепа. Цела земља је планинско-брдска и само су градови у ретким питомим удолинама. Водовода нема, али зато можете да пијете из сваке реке јер нема индустријских загађења. Нема новина, радија ни сигнала за мобилну телефонију. Углавном се живи од сточарства, скупљања коштуњавих плодова и меда. У кампу смо се споразумевали на руском и енглеском, а и српски је у неким ситуацијама добро послужио. Клинци из тог села били су одушевљени кад сам им пустио нашу музику са дискмена који су први пут у животу држали у рукама, а кад су се препознали на дисплеју дигиталног фотоапарата, настала је  неверица и одушевљење.