Сећање карика будућности

Просечни живот мушкарца са простора бивше Југославије, у времену после рата, траје колико и 14 светских првенстава у фудбалу – уверљива је рачуница којом су „баратали” глумци на сцени „Љуба Тадић” у Југословенском драмском позоришту.

Публика је имала прилику да види живу, музиком поткрепљену причу, о људима који су, или мисле да су, преживели страхоте рата у Босни и Херцеговини.

Представа „Сарајевска позоришна комедија” Пеђе Којовића у режији Горчина Стојановића, говори о онима који деценију и по после завршетка крвавих сукоба још увек покушавају да схвате шта им се, зашто и како догодило, али и ко је први започео ватрено коло.

Прича је једноставна и одмотава се тако што глумци различитих националности, политичких убеђења и година старости, у једном малом сарајевском театру увежбавају позоришну представу о ратној судбини која је снашла села – Муслиће и Србиње. Комад су наручили и платили представници Међународне заједнице у оквиру Културно-уметничког пројекта „Уметност за мир, срећу...”

Циљ пројекта је да прикаже како је заједнички живот и помирење међу дојучерашњим непријатељима могућ и да има наде за мирну и заједничку будућност у Босни и Херцеговини.

Глумци који учествују у пројекту у себи носе фрустрације и психолошке ране које се провлаче кроз друштвени систем. Ипак, ликови које „носе” глумци показују моралну снагу да својим делима или манама погледају право у очи. Они су спремни да признају грешке и затраже опраштање.

Отуда и порука да се увек и поред свега говори о ономе што се преживело. У глумачкој екипа која се бавила проблемом сећања и говорења које је почетак и крај свих наших моћи као и о сећању које је важна карика будућности били су – Александар Саксан, Ермин Сијамија, Сабина Бамбур, Алдин Омеровић, Маја Изетбеговић, Ирма Алимановић, Мухамед Хаџовић. За костимографију је била задужена Лена Стефановић.

У представи су приказане и фотографије из прве половине осамдесетих година прошлог века које говоре о једном другачијем животу, као и сцене из филмова „Theme 1”, и „Жуто зелено” Ивице Матића, а чула се и поезија Пеђе Којовића, музика групе „Конгрес”, Лене Лович и Кемала Монтена. Представа је приказана у оквиру манифестације „Дани Сарајева”.