Вехабије на Балкану

Вехабистички покрет је све присутнији и опaсно угрожава безбедност у многим деловима света. Вехабије су настале почетком 18. века на Арабијском полуострву, а оснивач им је Мухамед Ибн Вехаб, следбеник Ибн Тајније – теоретичара ханибалистичке правне школе у сунитском исламу.

Вехабије су 1803. освојили Меку, а 1804. године Медину. Чланови овог покрета су први објавили "свети рат" – џихад. Вехабизам је реформистички покрет, чији је циљ повратак ортодоксном исламу и чишћење вере од тзв. обичајних новотарија. Они се, заправо, боре против онога што је током историје обогатило исламску културу и традицију. Вехабије сматрају да сваки муслиман треба да изгледа као Мухамед и његови другови асхиди. Они су по свом изгледу, обичајима и понашању веома препознатљиви: носе дуге браде, кратко су подшишани, обично носе панталоне до чланака. Ретко се друже и слабо комуницирају с комшијама који нису њихови следбеници. Клањају раширених ногу и лактова, ударајући о под, што симболизује одлучност за борбу и добровољно жртвовање за ислам.

Жене вехабија носе фереџе којима прекривају цело лице. Мушкарци вехабије се са женама не рукују. Они су екстремни фундаменталисти спремни да дају живот за џихад, али и да друге са собом одведу у смрт.

Покрет је током XIX века успео да оствари велики утицај у тадашњој Индији, да би, на крају, загосподарио и у Саудијској Арабији. Вехабизам је најрадикалнија интерпретација ислама, настао у склопу обнове радикалних идеја имама Ибн Хамбела, једног од оснивача четири мезбеха, по којима се муслимани владају у погледу ибадета и шеријата.

Своју политичку стратегију они граде на страху. Због агресивног понашања вехабиста забележено је да муслимани у Алжиру прелазе у хришћанску веру, што у историји раније није било познато. Својим истомишљеницима и будућим члановима вехабије забрањују употребу ТВ, Интернета, школовање жена. Један од највећих муслиманских ауторитета Сеид Хусеин веома је забринут због идеологије и агресивних наступа вехабизма.

За долазак вехабиста на просторе бивше Југославије заслужна је

арапска канцеларија "Талибан-интернационал", званично хуманитарна организација. Од 1989. до 2002. године у БиХ је ушло на десетине хиљада странаца пореклом из исламских земаља, а према доступним информацијама њих око 30. 000 није, бар званично, изашло из БиХ. Претпоставља се да је међу њима велики број вехабија који су уз помоћ странке СДА добили држављанство и настанили се у овој новој балканској држави. Међутим, том броју треба додати и муџахедине који су се у редовима муслиманске војске борили и стекли држављанство и стални боравак.

Муџахедини – свети ратници или "божији лудаци" како их називају у ОУН, заједно са вехабијама у БиХ, организовали су кампове за обуку, међу којима је најпознатији у селу Бочија на Озрену. До 2001. године у овом селу је боравило 80 муџахединских породица са око 600 чланова. Представници СДА у Маглају и муслиманско руководство општине захтевали су да МЗ Бочија прими вехабије у локалне органе власти. Припадници међународних снага безбедности су само једном покушали да приђу селу Бочија, али касније као да су заборавили овај крај. После грађанског рата у БиХ вехабије су деловали на релацији Добој – Маглај – Завидовићи. Њих посебно подржавају тзв. селафије, тј. ортодоксни муслимани.

Већина муслимана у свету не подржава вехабизам, па је обавеза припадника ове вере у БиХ да се пре свега они боре против експанзије опасног покрета.

О томе да вехабија има у БиХ и да уживају подршку босанских селафија, потврђује изјава Сенада Агића, главног имама – исламске заједнице за САД. Агић је још пре четири године  упозорио да један одсто муслимана у БиХ припада вехабијском покрету. Ако се зна да се они веома агресивно шире, може се претпоставити да их данас има много више. Имам Агић је упозорио муслимане: "Ако ништа не предузмемо, вехабије ће нас коштати живота". И муслимански верски угледници у Босни позивају на одбацивање вехабистичког учења, иако тамошње државне институције и даље толеришу овај покрет.

Одавно се сумња и да је један број вехабија стациониран у рашкој области и на Косову и Метохији. Не зна се колико их је, али најновији догађаји у Новом Пазару упозоравају да се морају хитно предузети мере заштите грађана од насиља припадника овог покрета. Милитаристичке аспирације вехабиста нису ограничене само на територију наше земље, већ много шире, и зато ОУН мора под хитно предузети конкретне антитерористичке мере. Вехабије сада врбују младе незадовољне људе, оне који немају посла итд.

Чак је и Ерхард Бусек, координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе, изразио забринутост због појаве вехабија у рашкој области. Многе исламистичке терористичке организације имају за циљ стварање етнички чисте муслиманске државе у Европи. Процењује се да је у око 60 земаља у свету тренутно више од 18. 000 добро обучених и политички мотивисаних терориста Ал каиде који имају исти циљ као и вехабије. Ал каида је помогла терористичко-сепаратистички покрет Албанаца на Балкану са око 700 милиона долара. Потпарол Међународне агенције за атомску енергију Мелиса Флеминг изјавила је да је велика количина конвенционалног експлозива нестала својевремено из бивше ирачке војне базе Ал Кага. Вехабисти или исламска верска секта опасно прете безбедности на Балкану. Европа мора на време да схвати ову чињеницу и спречи офанзиву агресивног ислама.