Интернет доктори

Глауком је болест која када се не лечи увек доводи до слепила. Ипредставља, не само код нас већ и у најразвијенијим земљама,један од најчешћих узрока слепила код одраслих особа. Иако је лечење обично једноставно, стављање капи у очи, а успех лечења веома добар, ипак више од 50 одстоболесника, и код нас и у свету,остаје неоткривено или се од ове болестинередовно лечи.Шта је узрок томе?На ово питање није лако одговорити.

Све почиње од одлуке сваког појединца да иде код лекара.Шта спречава да се та одлука донесе?Сваки страхи стрепња ,,шта ће нам открити“само утичу на тода се преглед, односно одлазак код лекара одложи. Свако одлагање доводи, у одређеном проценту,до погоршања болести и смањења изгледа на успех лечења.

Последњих година примећујемо на многобројним сајтовима да се људи лакшеобраћају невидљивом доктору који их не прима ни љубазно ни нељубазно, већ хладно, компјутерски,без емпатије изричући им дијагнозе, а некада и прогнозе и савете за лечење.Изгледа да се лакше постављају питања компјутерунего живом лекару. Све већи број младих особа своје тегобе поверавају интернет докторима који их упућују у тајне лавиринте дијагностике и лечења, без сведока у чекаоницама, без строгих укора зашто се нисте раније јавили, без погледа који значе прекор,без упута.

Интернет докторима чија имена нико не зна, све већи број интернет корисника поверава најинтимније проблеме чекајући одговоре и савете.Они који се обраћају добијају одговоре који нису увек тачни јер се не поседују сви неопходни подаци. Одговори су уверљиви,до њих се долази једноставно.Не изазивају осећајкривице за касно јављање. А како то сазнање, ту вест,прихватити, са ким је поделити, јер машина је неумољива, само означи болест на основу скупа симптома.И за то постоје решења у оквиру разних форума на Интернету.Ту се разговара о искуствима са разним болестима и начинима лечења, баш као некада у чекаоницама код лекара где су се размењивали рецепти за скидање температуре, за болове у леђима, заповишени крвни притисак. Усамљеност савременог човека, недостатак пријатеља сезамењује огромним кругом познаника, сапатника који преносећи своја искуства охрабрују болеснике да се јављају и лече показујући им на свом примеру успешност терапије, а не откривајући најчешће свој идентитет, остајући сакривени иза светлих екрана монитора.

Интернет дијагностика и лечење поред свих ових добрих страна носе и низ негативних јер се на основу недовољно података започиње самостално лечење које може да буде неадекватно и опасно.

Ипак, тај велики број особа који се свакога дана обраћа за савет виртуелним докторима показује да су грађани жељни да се повере здравственим радницима, да од њих чују савет и да се, ако је потребно, лече. Па зашто онда 50 одстоболесника са глаукомом не узима терапију, не долази на контроле, избегава сусрет са белим мантилима?Да ли зато што не знају за опасности или што не желе да знају за опасности нелечења?Да ли зато што се код интернет доктора не чека, што је дискреција већа, што су одговори на њихова питања јаснији, што се не устручавају да кажу све оно што их тишти.Зар је могуће да текст са монитора на болесникеделује убедљивије него благе речи доктора у амбулантама?Можда и здравствени радници треба да преузму неке методе невидљивих доктора са Интернета који сваког дана имају све више болесника, не само код нас, већ и у целом свету.Тада ће се овај проценат недијагностикованих и нелечених глаукомних болесника, а свакако и свих других, значајно смањити.

*Професордр, офталмолог