Уживање и посао

– Свакако да смо имали предубеђења јер смо долазили да правимо бизнис у Србији о којој су светски медији писали лоше, а једина два странца у компанији смо били финансијски директор Ердинч Карли, муслиман, и ја – Јеврејин – прича Арик Гилбоа, директор "Донкафе", једне од чланица велике светске групације за производњу кафе "Штраус и Елит".

– Сада видимо да највећи део тога није истинит. Многи су нас и одговарали, али сада сматрам да је лакше радити овде него у многим земљама Европе, а поготову региона Балкана – каже Гилбоа.

Његова десна рука Турчин Ердинч Карли додаје сопствене предрасуде о менталитету сличном његовим земљацима, о администрацији и бирократским препрекама; вођење послова у Србији, каже, далеко је лакше и уређеније.

То поткрепљују и растом финансијских резултата од доласка 2004: прве године имали су минус од скоро милион евра, и сви који су их уверавали да не почињу бизнис у Србији једва су дочекали овакву вест; идуће године су анулирали негативан салдо, прилагодили пословање и резултат је био одличан – више од милион у плусу, док ће ове године, иако још нису свели рачуне, салдо бити сигурно неколико милиона већи од расхода, искрено говори стручњак из Израела.

Раст, уверен је, не би био могућ у земљи где не постоје добри закони у пословању и стриктна, јасна пореска и инвестициона политика, као и политика запошљавања. Још су издвајања за сваког радника већа него код других земаља у региону и то је оно што би требало да се промени јер би омогућило већу запосленост, додаје финансијски стручњак Ердинч Карли.

Како каже директор Гилбоа, процес рада у компанији је такав да запосленима покушавају да створе окружење рада кроз задовољство. То нису празне речи: пијење кафе је задовољство, зато и запослени кроз задовољство долазе до производа који за то служи. Није то само плата, у просеку за четвртину виша него у свим осталим фирмама из бранше, него и осећај да запослени никада није сам, да иза њега увек стоји фирма. Ту су да помогну у невољи, али и у добру, јер се често задовољство не исказује само у новцу.

– И слављење рођендана сваког запосленог, уз њему потребне поклоне, па до заједничких прослава свих празника и поклона за децу, одраз је привржености. Ту је и рад кухиње где се припремају комплетни оброци за све запослене, али и за њихове укућане, тако да после рада запослени могу да се посвете хобију или деци, што компанију кошта 150 хиљада евра годишње – прича Гилбоа.

Систем напредовања, одређен у групацији "Штраус и Елит" по тачно одређеним параметрима успешности, примењује се и у "Донкафе Србија". Има, наравно, за изразите таленте скоковитих унапређења из трећег менаџерског круга у врх, али су ретка. Сами запослени зачуде се да се зна за сваки њихов успешан потез који се награђује. Ипак, такви стручњаци штеде велики новац компанији, тумаче наши саговорници: пуни су идеја и конкретних решења за одређене проблеме, па нема потребе да се ангажују консултантске куће; сав тако уштеђен новац одлази у фонд за дизање квалитета живота свих запослених и њихових породица.

Арик Гилбоа каже да је пословати у Србији сада уживање, а њихов мото је "Ј&Ј"(џој енд џоб) "Уживање и посао" јер они праве окружење за то. Таква је и нова фабрика у Шимановцима која је подигнута директним улагањем компаније "Штраус и Елит" без кредита пословних банака. Самим тим што ће запослити нову радну снагу (нових више од 300 запослених), гринфилд инвестиција од десет милиона долара у највећу фабрику за производњу и паковање кафе у југоисточној Европи пружиће могућност извоза у суседне земље.