Да памтимо док постојимо

Не могу да умирим емоције, јер сам у Јерусалиму, и то први пут у свом животу. Примите, међутим, ову чињеницу као релативну, јер сам, духовно, од дана рођења, био у Јерусалиму и у овој Светој земљи. Из истог разлога, условна је и релативна и свака егзактна прича о везама Срба и Јевреја.

По рабину Шлангу, Јевреји су се први пут срели са Србима у Београду, око 950. године. Више је, међутим, вероватно да је до тог сусрета дошло тек у 14. веку, за владавине српског цара Душана и то на простору данашње Македоније. Бежећи од прогона из Угарске, Јевреји су налазили заштиту у српској царевини, која ће, ускоро, бити поражена, разбијена и окупирана од надмоћне турске царевине.

Вековима после слома на Косову и губитка своје државе, Срби и Јевреји живеће заједно у многим градовима Србије, и једни и други сањајући ослобођење своје отаџбине. Срби су, у молитвама и песмама, спомињали Косово, а Јевреји Јерусалим.

Други светски рат исписао је посебне и вечне странице српско-јеврејских веза.

Слом Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, означио је почетак геноцида. Широм раскомадане југословенске државе, Јевреји и Роми убијани су због злочина свог рођења, а због истог злочина убијани су и Срби у тада Независној Држави Хрватској, којој је Адолф Хитлер био поклонио и сву данашњу Босну и Херцеговину, као и делове окупиране Србије, укључујући и град Земун.

Хрватски нацистички логори Јасеновац и Градишка по зверствима џелата чак су надмашивали Аушвиц, Маутхаузен, Треблинку. Церемонијална клања и мучења жртава била су главни начин егзекуције.

Муслимани у Босни и Херцеговини проглашени су били не само за Хрвате, него и за "хрватско цвеће", а за духовног инспиратора Magnum Crimen-а над Србима и Јеврејима, Адолф Хитлер им је био наметнуо великог јерусалимског муфтију Мохамеда Хаџи Емина ел Хусеинија. Нож, као култно оружје, био је и у називу злогласних муфтијиних "ханџар дивизија".

Послератна власт у Југославији крила је истину о геноциду, а нарочито о геноциду у Независној Држави Хрватској. Тако је над убијеним почињен и злочин скривања злочина. Попис жртава никада није обављен, али се процењује да је само на тадашњој територији нацистичке Хрватске ликвидирано, најмање, 600.000 Срба, Јевреја и Рома.

Геноцид над Јеврејима у окупираној Србији и Македонији спроводили су окупатори: Немци, Мађари, Бугари и Албанци.

Јевреје из Баната Немци су депортовали у Београд и поубијали их у логорима "Сајмиште" и "Јајинци", заједно са београдским Јеврејима, многим Јеврејима из других градова Србије, као и припадницима и присталицама два српска герилска покрета отпора, ројалистичког и комунистичког.

Јевреји из Бачке, заједно са Србима, поклани су и побацани у залеђену реку Тису од стране мађарских нациста.

Јевреји из Ниша побијени су од бугарских фашиста, а из Македоније депортовани у логор Треблинка.

Јевреје Косова и Метохије ликвидирали су албански фашисти...

Нема тог "Јад Вашема" који може да обухвати све жртве.

Оно што можемо и што морамо је да не заборавимо. Да памтимо, све док постојимо.

Заборав злочина је злочин. А опроштај? Мислим да живи немају право да праштају у име мртвих. То је у власти Бога, једног и јединог Бога и Јевреја и Срба и свих народа и људи.

Драго ми је да овде, у Израелу, постоји Удружење Јевреја бивше Југославије.

Волео бих, ипак, када би у једној секцији тог Удружења били Јевреји из Србије, јер су они и њихови преци имали посебну улогу у историји новије Србије, од Карађорђа па до данас. Са Србима су били и у добру и у злу, уграђујући себе у културу, науку, дипломатију, трговину, банкарство и све гране српске државе.

Јехуда Хај Алкалај, Давид Хајим Давичо, Леон Којен, Бора Барух, Марко Челебоновић, Данило Киш, Ото Бихаљи, Геца Кон, Бреда Калеф, Душан Михалек, Рахела Ферари, Сека Саблић, Андрија Гамс, Алберт Вајс, Исидор Папо, Цви Локер, Давид Албахари, Томи Лапид, Никола Балог, Шемаја Демајо, Дина Катан, Дан Рајзингер, Дамјан Пековић, Планинка Ковачевић, Ана Шомло, Енрико Јосиф, Аца Сингер... Неки од њих нису међу живима, неки су сада у Израелу, а неки у Србији. Сви они, као и велики Јевреји које сам пропустио да споменем, јер би списак био предугачак, населили су српску историју.

Капетана славне Српске војске у Првом светском рату, др Давида Албалу, Врховна команда упутила је у САД да тражи помоћ за Србију. Своју мисију обавио је на најбољи начин.

Највећи реформатор савременог српског језика, др Александар Вајс, односно Белић, такође је Јеврејин.

Колико знам, пореклом са Косова је и познати израелски новинар Раул Тајтелбаум. Он може да посведочи да на Косову све планине, реке, градови и села имају српско име. Да Срби Косово зову "српским Јерусалимом". Да Срби кажу да им, нико и никада, из њихове душе и срца не може отети Косово.

Из наших крајева је и чувени командант Дадо Елазар.

Не само у Јад Вашему, него скоро свуда где је био холокауст, скулптуре су Нандора Глида, Јеврејина из Србије.

Јеврејин Оскар Давичо аутор је, вероватно, најлепше поеме о Србији која је икада написана.

Велика поема о братству Јевреја и Срба тек тражи свог аутора.

Предавање министра спољних послова у Јерусалиму, 6. новембра 2006.