Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Каква је корист Русије

Каква је корист Русије
Руска подршка Србији: Јукос, Москва (Фото ЕПА)

Подједнако значајно, а можда и значајније од правилног одређења руских интереса и руске политике у процесу одлучивања о будућем статусу Косова и Метохије је правилно и пре свега искрено одређење политике Србије према Русији. Питање које претходи свим питањима у одгонетању односа Србије и Русије јесте следеће: На основу чега Србија тражи руску помоћ? Није познато да је било који српски функционер понудио било какву корист Русији за подршку која се од ње тражи. Међународно право је исто за све државе и позив Русији да га поштује подједнако је валидан као и позив САД, Великој Британији или Француској. Ако је у говору у Минхену Путин рекао да ширење НАТО "не доприноси повећању безбедности у Европи", с којим основом Србија тражи руску подршку и у исто време ради на прикључењу НАТО савезу? Да би се превазишла оваква противречност у односима Србије и Русије, потребно је више од културно-историјске и верске блискости два народа. Опредељење Србије за евроатлантске економске и безбедносне интеграције уткано је у основне и највише правне и политичке документе државе. Стратегија одбране Државне заједнице СЦГ (из 2004. године, нова још није усвојена) већ у уводу садржи јасно стратешко опредељење за чланство у НАТО. Чини се да је Србија, као толико пута у својој историји опредељена "и за Исток и за Запад", док, скоро увек прекасно, не увиди да је сама.

У анализи односа наше државе са Русијом, а у вези с процесом одлучивања о будућем статусу Косова и Метохије, у основном националном интересу Србије је да правилно одреди своју позицију и анализира своју политику. Иако су неки српски интелектуалци предвидели – или је тачније рећи пожелели – нови хладни рат, он није почео и у догледно време неће почети. Тачно је да је Путин зауставио "слободан пад" земље из времена Јељцина. Такође је тачно да је Русија довољно јака и консолидована да активно дела на заштити и унапређењу сопствене безбедности. Међутим, за разлику од времена хладног рата, руска сфера интереса нема западну границу на хиљаду километара удаљености од своје територије и Русија нема савез држава којим доминира и руководи. Без великог образлагања очигледне истине, довољно је рећи да је Русија под председниковањем Владимира Путина постала довољно јака да се у дефанзивном смислу заштити и да у офанзивном смислу "квари" по који амерички подухват (дакле да балансира њену моћ). Не нудећи ништа "опипљиво" заузврат Србија се у овом тренутку више може надати него очекивати. Али ако због историјских и геополитичких околности Србија не може прагматично делати, у било каквим околностима може прагматично мислити и не постављати вредносно обојене хипотезе о почетку новог хладног рата. Нити о цивилизацијској блискости као детерминанти спољне политике. Русија на примеру Блиског истока, у оној мери у којој може, поставља контратежу моћи САД. Руска политика према процесу одређивања будућег статуса Косова и Метохије има исту сврху. Али хладног рата неће бити ни у случају Балкана ни Блиског истока. Једини разлог који Русију може трајно ангажовати на простору Балкана и који може бити довољно јак мотив за трајну подршку Србији у њеним настојањима да очува Космет у свом саставу јесте конкретни интерес. Уколико заиста жели подршку Русије, српско руководство мора да на најдиректнији начин формулише своју понуду. Или да саслуша руску. У међународним односима, као и у економији, "нема бесплатног ручка", а вредност уступка се мери према вредности постигнутог циља. Добро је познато да је Косово значајно за Србију, сада је време да се сазна од чега је значајније. Да ствари буду потпуно јасне, није сигурно да Србија уопште има шта да понуди Русији или да Русију било шта интересује, али уколико постоји прилика мора постојати и став Србије о њој. Ако је Србија неки други циљ надредила очувању Косова и Метохије српско руководство то мора јасно рећи и отклонити све недоумице. Није немогуће понудити Русији модалитет којим ће остварити своје интересе, а притом не заустављати прикључивање Србије евроатлантским интеграцијама. Али понуда мора бити јака, конкретна и хитно изнета. У веома кратком року могу започети директни разговори САД и Русије о Косову и Метохији. По старом рецепту, Русији ће бити понуђене компензације. По старом рецепту, Србија рачуна на међународно право. А тај рецепт је испробан...

сарадник у Институту за Међународну политику и привреду
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.