Немам времена да уживам у пехарима

– Нисмо још освојили титулу. Тек, када и математички будемо недостижни, моћи ћемо да причамо о томе и о слављу – рекао је капитен Манчестер јунајтеда Немања Видић на почетку ексклузивног интервјуа за „Политику”, дан након победе над Челсијем с 2:1 у којој је дао велики допринос и био стрелац одлучујућег поготка.

Шта је кључ успеха?

– На старту првенства нисмо били фаворити. Многи су причали да ова генерација није као оне пре ње, да нам много тога недостаје… Ево, на крају смо стигли надомак шампионског пехара и до финала Лиге шампиона. На прагу смо остварења великог успеха, пре свега, јер смо веровали у себе и ово што радимо. Успели смо као колектив.

По чему је Манчестер јунајтед другачији од других?

– Тајна је у систему по којем клуб функционише. Стабилан је с јасном визијом и путем које следи. Играчи се мењају, а систем остаје исти. Наравно да је веома значајан и Алекс Фергусон и његов дугогодишњи рад, док остали велики клубови смењују тренере. Донедавно су Роналдо и Тевез били веома значајни, а сада смо као тим дошли до успеха. Имамо изузетно добру групу играча, здраву конкуренцију и сјајну атмосферу. Једноставно, уживамо.

Неопходан је још само бод па да постанете први Србин који ће као капитен подићи пехар намењен прваку „Премијер лиге”. Како се осећате?

– Осећај је леп, али заиста не размишљам превише о томе. Сваки трофеј, који сам до сада освојио ми је подједнако драг. Део сам групе и тешког рада који је уложен да би се до њега стигло. Искрено, ни у једном пехару нисам превише уживао. Све се брзо дешава, обавезе су велике и нема времена за уживање. Ето, ако у суботу против Блекбурна освојимо титулу, одмах се окрећемо Лиги шампиона и сусрету с Барселоном.

Колико вам значи то што сте капитен и каква је улога капитена у Манчестер јунајтеду?

– Као и у другим клубовима капитен је спона између тренера и „свлачионице”. Свакако да представља велику одговорност и то не само за себе, већ за цео тим и то и за игру и за понашање. Међутим, уз Ван дер Сара, Гигса, Фердинанда и остале мој посао није тежак. Они су искусни играчи – за пример.

Који противнички фудбалер вам је најтежи за чување?

– Не бих никога издвајао. У сваку утакмицу улазим као да играм против најбољег на свету. Обавеза сваког фудбалера Манчестера је да пружи максимум, а познато је да се сви против нас труде да и они прикажу највише и најбоље што знају.

Против Челсија сте неутралисали Дрогбу и Тореса и постигли погодак?

– Давали су обојица голове против нас. Нормално је и да постижеш и да примаш голове. Нисмо ништа посебно радили за ову утакмицу за разлику од осталих. Тимски смо одиграли добро и дошли до резултата. Рио Фердинанд и ја се одлично познајемо и разумемо. Чак не комуницирамо много. У сваком тренутку знамо где ће онај други бити и како ће се поставити.

По чему је специфичан Алекс Фергусон?

– На полувремену нам износи недостатке у игри и где види шансу да се поправимо и створимо шансу за победу. Уочава сваки детаљ и ништа му не може промаћи. Фасцинантно је колико има поверења у своје играче. Даје безрезервну подршку. Има оних који два месеца нису били на терену, па су играли у реваншу Лиге шампиона против Шалкеа. Играчи му враћају на терену. Најједноставније, Фергусон је човек који улива огромно поверење.

Да ли се ваш однос с њим променио од када сте капитен?

– Не. Исти је какав је и био. Свако зна свој посао и обавља га.

А, какав је ваш однос с Гигсом, Ван дер Саром и осталим старијим играчима?

– Изузетно поштујемо једни друге. Међутим, исто је и према млађима. То је нешто што се ствара годинама и генерацијама у Манчестеру. Томе тежи и Фергусон. Циљ је да се млади фудбалери развијају и као личности, а не само на терену. Гигс и Ван дер Сар могу да буду само од велике помоћи, јер поред искуства имају и кредибилитет.

Какви су вам даљи планови и циљеви?

– Они се не завршавају мечевима с Блекбурном и Барселоном. Тежићу и даље да напредујем као фудбалер, да једног дана могу да кажем себи да нисам ништа пропустио. Због тога увек покушавам да извучем максимум из себе. Желим да освојим што више трофеја, а пре тога, у животу су најважнији породица и здравље.

Да можете, шта бисте променили?

– Не бих ништа мењао. Било је и добрих и лоших тренутака. Не може све да буде перфектно. Могло је и боље, али је могло и горе. Жао ми је само што с репрезентацијом нисам постигао већи успех. Генерално, задовољан сам овим докле сам стигао. Има још времена.

Каква је улога породице у вашим успесима?

– Изузетно важна и значајна. И супруга и родитељи и фамилија имају разумевања за мој посао, који има много и лепих и стресних ситуација. Њихова подршка ми пуно значи. Да би спортиста могао да пружи максимум неопходна му је стабилност, а то добијам од њих.

Како проводите слободно време?

– За разлику од периода када сам играо у Спартаку, овде има више слободног времена. Проводим га углавном с породицом, али има времена и за пријатеље, изласке. Има времена за све. Битно ми је да уживам у фудбалу и оном што волим.

Да ли вам смета писање медија, који вас стално „сељакају” у друге клубове?

– Никада не демантујем такве ствари, јер то нико не чита. Ни одлазак у Реал нисам демантовао. Знам где сам, где припадам и желим да тако и остане. Хоћу да останем у Манчестер јунајтеду. Постао сам и капитен. Дела чине више од речи.

Желите ли да на „Олд Трафорду” останете до краја каријере?

– Наравно. Тешко је променити средину. Провео сам овде пет лепих година и освојио много трофеја. Навикао сам се на начин живота и заједно с породицом уживамо у плодовима рада. Заиста ми је лепо у Манчестеру, имам успеха и нема разлога за промену. Није било лако у почетку навићи се на енглески начин живота и културу, али сада ми прија и сигурност и мир који имамо. Клуб увек излази играчима у сусрет и то не само на терену.

-----------------------------------------------------------

Коларов живи пет минута од мене

О свом односу са осталим нашим репрезентативцима, који играју у Енглеској, Видић је рекао:

– Коларов станује пет минута далеко од мене и често се виђамо. Одличан је играч. Снашао се и добро су га прихватили. Није имао проблем адаптације. Али не само с њим, већ и са осталима и Жигићем и Милијашем и Јовановићем и Ивановићем. Има нас доста. Саветујемо један другога, коментаришемо и остале европске лиге и износимо искуства. Ту смо да се помажемо. Много је важно када имаш неког свога.