Ко нам је склонио сир?

Како реаговати кад се ствари мењају: жалити за оним што је било, уздисати за старим добрим временима, кукати како ово што се сада догађа "никад није било", или се суочити с променама – и мењати самога себе?

Крај прошлог и почетак овог века је доба великих промена. Променио се светски поредак, са позорнице је нестао социјализам као друштвени поредак и економски модел, дубоке промене су и у самим капиталистичким (тржишним) економијама: глобализација – растућа економска (политичка, технолошка и културна) међузависност света – унела је нова правила по којима највише шанси за напредовање и опстанак имају само они који се најбрже прилагођавају и најефикасније мењају.

О глобализацији и променама написане су већ на хиљаде опширних књига, али ми је недавно до руку дошла једна са мање од сто страна одштампаних крупним словима, и у којој је текста колико стане на две стране ових новина.

Њен наслов је "Ко ми је мазнуо сир" (чини ми се непотребно вицкаст превод оригинала чије је дословније значење  "ко ми је склонио сир" – "Who moved my cheese?). Аутор је др Спенсер Џонсон, професионални психолог и лекар, данас много познатији као писац мотивационих бестселера. "Ко ми је мазнуо сир" је, наиме, једна од најпродаванијих књига на планети: први пут објављена 1998, досад је имала небројено издања на свим континентима. Само у Кини је продато два милиона примерака, док је са 4,5 милиона у Јапану најпродаванија књига страног аутора у историји. (Код нас је од 2001. имала два издања, и како кажу у издавачкој кући "Алнари", продато је неколико хиљада примерака).

Чиме је заслужила толико успех? Реч је у ствари о једној басни са четири јунака, два миша и два човечуљка. У оригиналу мишеви се зову Сниф и Скари, а човечуљци Хем и Хау, што је Ана Грбић ефектно превела као Њушко и Брзоје и Туцко и Муцко. Они живе у једном лавиринту, и дневна рутина њихових живота се састоји у томе да сваког дана од својих кућа путују до складишта где их чека укусан сир: тврд који су грицкали глодари, и сир с великим С који је човечуљке, са мозговима препуним разних убеђења и емоција, чинио срећним. Ни једни ни други нису се питали откуд тамо сав тај сир, али су се навикли на њега, веровали су да га заслужују и да ће га увек бити.

Али једног дана нека непозната и невидљива рука је – сир склонила.

Мишеви, који су стално њушкали около, нису били изненађени, јер су већ пре тога уочили да се залихе сира смањују. Инстинкт им је рекао шта им ваља чинити: кренути дубље у лавиринт и потражити друго складиште сира.

Туцко и Муцко нису међутим били припремљени за оно што ће пронаћи. С неверицом су гледали у празно складиште и питали се ко им је склонио (мазнуо) сир. "Није фер", викао је Туцко, док је Муцко ћутећи покушавао да схвати шта му доноси губитак "сира насушног". Обојица су при томe били уверени да им је нанета велика неправда. Како је то могло да се деси? Нико их није упозорио, нису они криви. Не може то тако…

Следећих дана човечуљци су били у дубокој депресији, док су мишеви, залазећи све дубље у лавиринт, њушкајући по сваком складишту на које би наишли, коначно нашли на једно са пуно новог сира, и тиме решили свој проблем.

Пошто је ситуација била све безнадежнија, Муцко је закључио да нема другог решења него да се крене у лавиринт и потражи нови сир. Туцко је међутим био енергично против тога: "Овде ми се допада, овде све знам, а напољу је опасно", гласило је његово образложење. Предложио је зато да остану и сачекају да им врате сир.

Муцко је ипак кренуо у потрагу за новим сиром. Лутајући по лавиринту, остављао је разне поруке, за случај да за њим крене и Туцко. Те поруке на зиду су поента приче и филозофија суочавања са променама која је књигу др Џонсона учинила толико популарном (и литературом у многим корпорацијама). А ево шта је, у свом трагању за новим сиром, до кога је на крају и дошао, између осталог, написао Муцко:

Често њуши сир, јер ћеш тако знати кад ће почети да се квари. Ако кренеш у неистраженом правцу, лакше ћеш пронаћи нови сир. Безбедније је лутати кроз лавиринт, него остати тамо где нема сира. Ако на време приметиш ситне промене, лакше ћеш се прилагођавати крупним када наиђу. Неко стално склања сир. Припреми се за нестанак сира. Што пре преболиш стари сир, брже ћеш уживати у новом…