Струја на распродаји

Већ дуги низ година систематски се урушава један од најбољих српских "брендова", Електропривреда Србије, која је дуже од две деценије члан UCPTE (сада UCTE), најстарије енергетске асоцијације у оквиру ЕУ.

Повод за ово оглашавање је неколико недавних изјава министра (у оставци) Млађана Динкића који поручује: "Цена електричне енергије у 2007. години не треба да се повећава, јер свака цена преко четири евро цента по киловату значи профит за ЕПС".

На страну то што министар не прави разлику између јединица за снагу (киловат) и јединица за утрошену енергију у јединици времена (киловат-сат). Али, не треба прећутати његово очигледно непознавање система какав је Електропривреда Србије, коме, практично, забрањује да оствари профит. Министар је одредио да је та граница четири евроцента, као да ЕПС не сме да буде профитабилан, да се развија, гради... Министар који се заклиње у тржиште, сада ради оно што у Бриселу, с којим имамо уговор о енергетској заједници, само могу да прате са чуђењем. Он као поборник тржишта административно одређује цену струје.

Код народа су такве изјаве популарне, али јавност не схвата погубност таквих размишљања. То су класична удварања политичара уочи избора.

С тим што могу да приметим да је поскупљење дозвољено Србија гасу, фирми коју "држи" Г 17 плус, али не и ЕПС-у, за који одговорност сноси ДСС.

Производни капацитети ЕПС-а су у просеку старији од 30 година (треба ли рећи колика је поузданост тих машина). У 2005. години ЕПС је имао просечну годишњу продајну цену 3,3 евроцента за киловат-сат, док су у истом периоду цене биле: Мађарска – 9,2 центи, Словачка – 9,1, Турска – 7,7, Румунија – 7,0, Хрватска – 6,9, Пољска – 6,8, БиХ – 6,5, Албанија – 5,7, Црна Гора – 4,9, Бугарска – 4,8 и Македонија – 4,0 цента (да ли смо ми 2–3 пута сиромашнији од купаца струје у Црној Гори, Албанији, БиХ, Хрватској, Бугарској, Румунији... да морамо да имамо 2–3 пута ниже цене).

У овим земљама киловат-сат је неколико пута скупљи него у Србији, а инфлација је у некима од њих неколико пута нижа.

Кадровски потези од пре неколико година и замрзнуте плате у дужем периоду приморали су не мали број стручњака да напусти ЕПС, па се оправдано поставља питање – како ће и кад ће Електропривреда да гради нове електране и копове.

Пошто се са истом снагом електрана Електропривредe Србије већ 16 година бори с растућом потрошњом, увоз мора да буде све већи – од 2007. до 2010. године може да достигне невероватних 10 милијарди kwh, односно до 2012. године око 17 милијарди kwh.

За увоз струје који нам виси над главом, Србији, која нема пара за бацање, биће потребно између пола милијарде и једне милијарде евра – у зависности од цене на тржишту.

За одрживи развој ЕПС-а и стабилно снабдевање Србије потребне су инвестиције од 3,2 милијарде евра до 2010. године (2,2 милијарде за текуће одржавање и само једна милијарда за нове капацитете). Планирана динамика пораста цена електричне енергије је следећа: 2007. године на ниво од 4,5 евроценти, 2008. до 5,0 евроценти, 2009. на 5,5 и 2010. до цене од 6,0 евроценти за киловат-сат. Процена вредности имовине Електропривреде, коју су 2003. године радили "Енергопројект Ентел" и Економски институт из Београда, када се увелико припремало цепање, а потом и распродаја ЕПС-а, веома је потценила вредност наше највредније компаније. По њима, она је тада износила само око пет милијарди евра.

Познато је да то није реална вредност, јер није коректно валоризован амортизациони век хидроелектрана, па је, по нама, вредност ЕПС-а најмање двоструко већа.

Због те процене у калкулацијама цене електричне енергије (где капитал доминира у структури) створен је привид да већ на нивоу од 4,0 цента за киловат-сат ЕПС може да послује без губитака.

Како министар финансија мисли да ЕПС у наредним годинама са овом ценом обезбеди милијарду и по евра за планиране инвестиције? Или сматра да Србији не треба велики ЕПС? Или планира да неко други гради електране, коме ће дозволити вишу цену него ЕПС-у? Или министар није обавештен да постоји независна регулаторна Агенција за енергију, чији се рад помно прати у надлежним органима Европске уније и која је једини "врховни арбитар" за методологију одређивања цене енергената? Или он само прича оно што народ жели да чује? Или ради оно што се допада великим купцима електричне енергије, страним компанијама, власницима цементара, железара, ваљаоница... који, захваљујући најјевтинијој струји у Европи, остварују велики профит. Кад не може наш ЕПС, могу странци преко нашег угља и електричне енергије. То не смета Динкићу, али му смета профит националне компаније, ЕПС-а. Зато и не чуди да из Националног инвестиционог програма ниједан евро није усмерен у енергетику.