Косово дели ЕУ

Спољна политика ЕУ осећа све већи притисак због унутрашњих подела, а заједнички "наступ према спољном свету" и даље остаје, углавном, мртво слово на папиру. ЕУ још нема "један телефон" на који би Хенри Кисинџер, који је први упозорио на овај проблем, могао да позове европског министра спољних послова јер се у истом тренутку бар три највиша европска функционера баве спољном политиком ЕУ. Чести су случајеви када државе чланице билатералне проблеме везују за одлуке унутар ЕУ и на тај начин одуговлаче прихватање сопствених потеза. То показују и недоумице око проширења ЕУ на југоисток. Док британска министарка спољних послова Маргарет Бекет, на пример, сматра да би улазак Турске у ЕУ био "потенцијал за нове изазове", политичари у Француској и Аустрији тврде сасвим супротно.

Да нема сасвим јединственог става показују и размимоилажења по питању Косова и последице које би одлука о независности Косова могла да има на друга отворена питања, као на пример Кипар. "Јуропијен војс" истиче да дипломате, односно многе чланице ЕУ, нису задовољне потезима Мартија Ахтисарија који у "пропратном папиру" који је послао у седиште УН, према наводима "Монда" и "Хералд трибјуна", за Космет предлаже потпуну, иако "надгледану" независност.

Словачка, Румунија, Шпанија, Грчка, Кипар и Италија већ су изразиле суздржаност и страх да ће одлука о Косову имати далекосежне последице, иако и ове државе подржавају идеју да вођење послова на Косову, како предлаже Ахтисари, преузме 72-чланска мисија УН.

Посебан европски тим је већ боравио на Косову и припремио све што је потребно за европско преузимање послова од УН. Задатак свакако неће бити лак, а прве пројекције откривају да ће бити и приличан финансијски залогај за ЕУ, јер су трошкови за вођење ове администрације процењени, само за прву годину, на 18,8 милиона евра.

Јасно да питање Косова заокупља политичаре ЕУ, али не само оно. У Бриселу се све чешће расправља и о проблему Грузије и њених "отцепљених" република. Дипломате са Кипра су чак неколико пута поставиле то питање на дневни ред. "На иницијативу Кипра смо сат времена расправљали, иако раније никада нису помињали Грузију" , описује "Јуропијен војсу" атмосферу на једном од последњих састанака учесник врха ЕУ. Дипломате су разматрале извештај Питера Семнебија, посебног изасланика ЕУ за питање јужног Кавказа. Овај ЕУ емисар је изложио различите могућности за помоћ Европске уније у разрешавању "замрзнутих конфликата" у Јужној Осетији, Абхазији и Аџарији.

"Због Косова су сви били мало нервознији", потврдио је листу други учесник расправе, нарочито јер су представници Кипра напети и због намере Немачке да прекине трогодишњу блокаду преговора о директној трговини са северним (турским) Кипром (ТРНЦ) – што је ветом спречио од стране ЕУ признати Кипар. Да постоје тензије откриле су и учестале медијске критике на рачун европског комесара за проширење Олија Рена, који је оптужен да нарушава суверенитет Кипра. Званичници ЕУ тврде да Немачка тражи начин како да "заобиђе" вето Кипра. Званичан став Комисије је да је за подизање блокаде потребно гласање по систему квалификоване већине, дакле без могућности вета, али Кипар одбацује овакво правно тумачење, при чему рефлектује на подршку не само Грчке, него и Шпаније.

ЕУ је неодлучна и подељена и када су на дневном реду други велики спољнополитички изазови. Крис Патен, некадашњи високи представник ЕУ за спољну политику, упозорава на неефикасност ЕУ током кризе у Дарфуру, када је расељено два милиона људи док је 200.000 умрло у рату. Патен каже да је "у четвртој години дарфурске трагедије тешко поверовати да је реакција ЕУ била тако млака". Од априла 2004. европски министри спољних послова су на 19 састанака Савета ЕУ, а последњи пут 5. марта 2007, изразили "озбиљну забринутост", "сталну забринутост" или "дубоку забринутост" због кризе у Дарфуру. И све то – чак 53 пута, а да Брисел није усвојио ниједну одлуку која би бар мало ублажила или променила судбину житеља Дарфура.