Људождери и канибали

Најпре се на првој страни појавио наслов: Људождери гризу по Шапцу, са поднасловом Припадници канибалистичке секте која се недавно појавила у Мачви изуједали једног старијег човека и жену. Очевици тврде да секташи имају металне зубе. Следи слика: вилица с металним зубима. Лелеее...
Кад тамо, слика разјапљених вампирских чељусти преко пола стране и наслов, огроман: ЉУДОЖДЕРИ. А испод, мало ситније: Страх и паника завладали у Шапцу због прича о појави канибалистичке секте чији припадници ноћу нападају грађане и уједају их као вампири.

Однео враг шалу. Из до сада наведеног, сумње нема, у Шапцу је на помолу ванредно стање. Али, почну да се помаљају недоумице. Како то да људождери уместо да их једу, само гризу по Шапцу? То му дођу некако неозбиљни људождери, или су само људождерчићи, мали, они које тек стасају? Ако је неко људождер, кад загризе, има и да поједе! Али, ипак, оно припадници канибалистичке секте изазива респект. Проста српска реч људождер добија на значају када се појача шпанском, канибал, а још кад се удроби са секта, и припадник, довољно је да нам је одмах јасно да су то неки много неваљали и није чудо што су изуједали једног старијег човека и жену. Кад чујем да је неки људождер ујео старијег човека, мене то одмах разљути. Срамота. Уједати старије људе... (Узгред, онај који је писао ваљда је хтео рећи мушкарца и жену, осим ако је жена била неки нечовек. А и то је могуће. У Шапцу је све могуће. У Српскoм митолошком речнику, на пример, пише да у Сави, код Шапца – нигде другде него код Шапца – живи Кемза, зло биће које стално вреба да некога намами у вир и тамо га репом заплете и удави... Тај Кемза је засад неоправдано запостављен у делу наше тиражне штампе... Што не значи да ће тако и остати...)

Нема ми друге, бацим се на читање текста. А тамо: ... градом се проширила прича... град бруји... прочуло се по селима... свако има своју верзију (чуди ме!) ... једни тврде да имају металне а други вампирске зубе... Прича се да су... Нико поуздано не зна да ли се појављују пре, или после поноћи...

Што се поузданости тиче, изгледа да је само време појављивања остало неутврђено.

Нико, међутим, поименце да потврди да је ишта видео. И у шабачком Здравственом центру су рекли да ових дана нико није долазио да се жали на било какав угриз. Само је једна жена изјавила да се плаши проласка кроз парк увече, али је желела да остане анонимна. Јер да је рекла име, људождери би је можда – нашли и појели. Новинарка је заштитила читатељку, а сама се храбро потписала.

РТС је истога дана направио прилог у Шапцу. Пропитала је званичнике и пролазнике па се закључити могло да је све измишљено. Само су се страх и зебња колико од јуче закотрљали. То је објављено у ударном телевизијском дневнику у пола осам.

И таман кад сам помислио да се и ова епизода завршила, сутрадан ујутро на пулту новинарнице угледам хрпу штампе на којој је на готово целој стани, поред фотографије некаквог монструма, исписано: ГРАД УЖАСА, а испод: Након серије напада чланова канибалистичке секте на грађане Шапца претходних дана, град опустео, паркови и улице без шетача после 20 часова.

Људождери су се, откад се пронела ова прича (значи, дан раније), из парка преселили код шабачког моста и тамо неку девојчицу ујели за уво. То је, пише тамо, најновија верзија. А у наставку да су градским парком синоћ пролазили само најхрабрији, и то у групама, а да су – заљубљени парови безбрижно седели на клупама док се група деце јурила по старој, напуштеној згради... Једино име које се помиње у тексту је име лекара који оповргава гласине. А ипак стоји наслов ГРАД УЖАСА.

Укоренила се била навика да се наслови и поднаслови ваде из текста, односно да одговарају једни другим. То је изгледа постало застарело. Наше високотиражне новине крупним корацима стреме да досегну недосегнуто.

Као потврду треба навести и нови недељник Стоп (најтиражнији у Србији, како му пише у заглављу) чији је први број изашао истога дана када и први наставак приче о људождерима у Куриру. Готово на целој насловној страни је слика певачице и наслов: Ексклузивно. Цеца улази у политику.

У тексту, она нигде не каже да ће се бавити политиком.

Сада се иде на упечатљивост наслова и поднаслова (уз помоћ погодне слике), иако садржај истог нема подршку у тексту. Текстови су све мањи, али ипак имају више слова од наслова, па самим тим траже већи умни напор читаоца. Текстови су, уосталом, постали сметња ширењу наслова и фотографија, као и расту продатог броја примерака новина.

Највећи тираж имаће новине без текстова.