Једним гласом, на 23 језика

На прослави пола века од оснивања, свих 27 шефова држава или влада земаља чланица Европске уније имају право на потпуно исти комад рођенданске торте:  оснивачи попут Француске и Немачке, немају никакву предност у односу на тек приспеле, Румунију и Бугарску. ЕУ је заједница равноправних, у сваком погледу, од политичког до – језичког.
ЕУ политички говори једним гласом, али са 23 званична и равноправна језика, ЕУ је и истинска вавилонска кула, којој је, да би се сви међусобно разумели и држали се сопствених прокламације, потребно око две и по хиљаде преводилаца.

Још пре два последња проширења, 2004. и 2007, у Бриселу и Стразбуру, седиштима Европске комисије и Европског парламента, обављане су највеће преводилачке операција на свету, веће од оних у Уједињеним нацијама, где статус званичних има само шест језика.

Само корпус правне регулативе ЕУ, њен acquis communautaire, има 300 томова од по 300 страна, које свака нова чланица преузима на дан пријема. А како ће се придржавати европских закона ако их сопствени грађани не разумеју. Све се, дакле, мора превести.

Генерални директорат за превођење (ДГТ) јесте посебна служба ЕУ која има деликатан и нимало лак задатак да у европској вавилонској кули спречи неспоразуме. Прошле године, у  ДГТ је преведено 1,514.518 страница текста, на разне језике, што је 36 одсто више него 1996. Поврх тога, обављен је огроман посао симултаног превођења током заседања, преговора и самита.

Рачун за ову политику мултијезичности за прошлу годину је, према веб сајту ЕУ (на енглеском), износио 1,123 милијарде евра, што је један одсто годишњег буџета, или, како је тамо израчунато, 2,28 евра по сваком уједињеном Европљанину.

Посао је заиста велики, и зато је често неопходно да се у примени принципа језичке равноправности направе и неке пречице. Незванично, енглески је језик на којем се првобитно припрема око 60 одсто свих докумената, али је ова доминација енглеског званично неприхватљива. Пракса је међутим као радне језике за припрему докумената, али то опет незванично, поред енглеског наметнула и француски и немачки.

И Французи и Немци се боре да својим језицима дају већи значај у свакодневном функционисању Уније, при чему Французи то раде гласније, а Немци дискретније. Један ветеран Француске академије наука тако већ годинама води кампању да се француски озваничи као правни језик ЕУ, што би значило да би француска верзија правних докумената била коначна у тумачењу значењских и преводилачких недоумица. "Италијански је језик песма, немачки језик филозофије, енглески је добар за поезију, али је француски најбољи за прецизност", сматра Морис Дријон, својевремено припадник француског Покрета отпора, који се у својој 89. години нада да ће добити још једну битку.

Такве аспирације сигурно немају Малтежани, чији је језик, којим говори само 370.000 људи, такође на званичној европској листи. Захваљујући уласку Кипра, такав статус добио је и Турски. Пошто је у Луксембургу од 2004, поред немачког и француског, званични постао и луксембуршки језик, и он је морао да буде укључен у корпус официјелних језика ЕУ – и да за то буду ангажовани висококвалификовани преводиоци. Ирска, која је чланица од 1993, тек 2005. је затражила да се и ирски уврсти у званичне језике Уније. А пошто су баскијски, каталонски и галицијски званични унутар Шпаније, постали су легитимни и у ЕУ.

Много тога се, разуме се, преводи само да би се поштовала форма, али форма је у овом случају и суштина. ЕУ је, да би додатно промовисала мултијезичност, за ту област именовала посебног комесара, Румуна Виктора Орбана, који се, између осталог, залаже и за то да се филмови на територији ЕУ више не синхронизују, него титлују, како би различити језици "улазили у уво".