Повратак готовини

Да ли читате декларације на производима?

Да ли читам?! Уловила сам себе толико пута да ми студирање етикета и декларација није само типична женска рутина, него заиста према том „распеваном” штиву имам посебан однос. Све те експлозивне реченице јесу прорачунате, али истовремено представљају и мали комад суштине, само на први поглед, лежерног купца нове генерације. Кад сам се већ „нацртала” у некој радњи, онда желим време, достојанство, тишину и гламур!

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

У банци – осмех, да бих поднела тешко стање свог јадног рачуна, у ресторану – без „реал лајф џибераја”, у супермаркету – сваки детаљ треба да је перфектан.

Увозна или домаћа роба?

По цену политичке (не)коректности, увозна, али бих направила изузетак са чоколадним бананицама.

Да ли купујете на снижењима?

О, да! Већ ме хвата неиздржљивост при помисли на листу чекања свих оних стварчица које ће уз много среће и мало пара, ускоро почети да живе код мене. Напомена – у обзир долази само љута класика, а са „фешн крајмом” сам, надам се, завршила.

Има ли правих снижења у Србији попут оних у другим европским престоницама?

Нема, али ми још теже пада што поједини предмети лепоте коштају као права уметничка дела, а при томе никада нису на снижењу! Кад мало боље размислим, па шта!? Данима могу да их гледам или „љуштим” по часописима као сапунску серију.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Битно је да у мојој глави „окину” гађану емоцију. Оно што се формално назива рекламом, мене „ради”, осим када је козметика у питању. Помаде не продају ланолин, него наду, рекао је генијални Хаксли. Шта ми преостаје, него да стиснем зубе и замолим: даћете и мени једно 200 грама!

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Некада сам своје фине и слатке картице „мучила” готово до смрти, развлачећи их по којекаквим фитнес справама, а у последње време се све чешће крајње неелегантно држим готовине – до прве следеће прилике!

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Мале локалне продавнице су постале део мог „винтиџ” стила живота. Вишњица, Мали Каленић, Корнер шоп, „стрит” цвећара код позоришта... Дивота!

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Супер је што ти ланци постоје, мада нису стигли баш сви они прави, али наше навике ће најбрже и најлакше променити долазак бољих времена. Ово транзиционо агрегатно стање никако да се заврши.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

У оно помало хистерично тегљење кеса, једном недељно. Остало је уживанција! Енергетско пуњење.

Добре ципеле су...

Балетанке!

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Вода, пармезан, шампањац.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Тешко! Поготово ако се вратимо на прво питање.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Колико сам обавештена, недавно је ступио на снагу. Да ли то значи да ћемо моћи слободно да падамо по самопослугама уз солидно обештећење или носимо муве у ташницама, како бисмо их дискретно убациле у супу скупог ресторана, па ћемо ту у знак извињења јести бар месец дана?

Ко штити права потрошача у Србији?

Они сами се још најбоље „џапају”.