Последице неплаћања и његова застарелост

Непријављивање пореза на пренос апсолутних права и његово неплаћање приликом промета непокретности може да проузрокује озбиљне последице, без обзира на то колико је времена прошло од настанка пореске обавезе.

Подсећамо вас на Закон о порезима на имовину и његове измене (Службени гласник. РС бр. 26/2001, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011). Закон каже да је приликом промета непокретности порески обвезник – продавац непокретности (члан 25). Пракса је већ деценијама определила купца „као странку у поступку“ када је овај порез у питању. Разлог је потпуно практичне природе. Наиме, потребно је најмање десетак дана да надлежни орган Пореске управе уради решење, а толико је потребно и скоро сваком запосленом у матичној филијали. На крају потребно је да га начелник/ца потпише, и да то не буде дан када филијала не ради са странкама. То умногоме успорава и отежава поступак купопродаје, па је лакше и безболније да се о свему томе побрине купац.

Пореска управа у поступању потпуно занемарује ову чињеницу. Што се њих тиче – продавац је обвезник и крај.

Проблем настаје када се деси случај да купац никада (па ни са овлашћењем продавца) не пријави порез. Чињеница да је пара у буџету све мање и да много испражњених џепова нема више одакле да плаћа разне порезе, може да резултира доласком поштара на ваша врата са препорученом пошиљком у облику плаве коверте и адресом пошиљаоца – Пореске управе. Ко каже да му срце не прескочи када угледа пореско писмо које треба да прими, није искрен.

Док читате опомену за неплаћени дуг (до танчина испоштован Закон о пореском поступку и пореској администрацији, „Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон и 53/10, нема утужења без опомене) и износе такса, долазите до кључног момента – образложење за шта сте то све са каматом дужни гласи: НЕПРИЈАВЉЕН И НЕПЛАЋЕН ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА ПО УГОВОРУ О КУПОПРОДАЈИ ОВЕРА ТА И ТА. Прво што вам пада на памет јесте онај члан из уговора (и то овереног у суду) по коме се купац обавезао да плати тај порез. То јесте тачно, али је заборављено да суд оверава само веродостојност потписа, а не и садржај уговора. У том погледу  Пореску управу интересује само да то што је написано стоји у закону. Уколико тога у закону нема, она захтева исплату. Ово исто потврдило је и Министарство финансија, у више наврата, својим мишљењима која представљају једино званично тумачење закона, чији су они предлагачи.

Преостаје вам мало могућности да спасите свој опустошени буџет. Једна од њих је да нађете купца и договорите се да испуни обавезу коју је преузео потписивањем уговора о купопродаји. Мале су шансе да ово успе, јер поменути купац, или је нестао без трага, или нема новац да ту обавезу изврши, или је непокретност већ више пута препродавана до дана данашњег.

Тако се у Мишљењу Министарства финансија бр. 413-00-02980/2010-04 од 18.10.2010. каже: „Уколико се купац уговором о купопродаји није обавезао да ће он измирити пореску обавезу на пренос апсолутних права, па супсидијарно јемчи за измирење те пореске обавезе, одговоран је за измирење продавчевог пореског дуга, при чему порески орган може захтевати да он измири тај дуг тек ако није успео да је наплати од продавчевих наследника.“ Овим је покривен случај када продавац није жив и када има наследнике. Затим следи ово: „У сваком конкретном случају, на основу пружених доказа, надлежни порески орган цени чињенично стање од утицаја на постојање и висину пореске обавезе на пренос апсолутних права.“ (Мишљење Министарства финансија бр. 430-01-00329/2007-04 од 29. 11. 2007). Дакле, може, а и не мора да буде.

Ово последње наведено Мишљење може да вам помогне да се споразумете са надлежним органом.

Такође, од битног значаја је и чињеница да је од године овере уговора о купопродаји прошло пет или више година (рачуна се од  1.  1. наредне године, од године овере уговора). Ако сте од Пореске управе добили опомену за неплаћени дуг, то углавном значи само једно: да је поменути уговор Пореској управи проследио суд који га је и оверио (и то, највероватније, непосредно после овере). После више година стајања у неким кутијама Пореске управе, дошли су и они на ред. Кроз праксу се показало да  је свих ових година већина судова, тада општинских, а сада основних, достављала оверене уговоре барем једном недељно филијали Пореске управе.

У мањим местима то, обично, функционише тако што курир суда, кроз интерну доставну књигу, достави службенику Пореске управе уговор, он потпише да га је примио, чиме је настао дан сазнања Пореске управе за тај уговор.

У томе лежи ваша шанса.

Поступак доласка до решења о отпису дуга треба да изгледа, углавном, овако:

- напишите допис суду у коме је оверен уговор у коме тражите информацију да ли је ваш уговор (наведите број судске овере и датум овере) достављен надлежној филијали Пореске управе. Доставите им у прилогу фотокопију;

- пошаљите га препорученом пошиљком са повратницом;

- причекајте десет до петнаест дана на одговор. Ако га не буде, напишите УРГЕНЦИЈУ суду, којом молите за хитан поступак и наведите оправдан разлог;

- вероватно ће вам одговорити да жале што не чувају доставне књиге  тако дуго, али да уредно, већ дуго достављају Пореској управи оверене уговоре. Друго и не би смели да вам одговоре, јер им је ту обавезу, чланом 37, наметнуо Закон о порезима на имовину. Најгоре што може да вам се деси јесте да не добијете одговор, али будите упорни. Дозвољено је писати и председнику суда;

- након тога, фотокопије одговора суда, уговора о купопродаји, опомене Пореске управе, и Мишљења Министарства финансија бр. 413-00-00527/2009-04 од 3. 3. 2009. (директан линк на интернет страни Министарства финансија) пошаљите Пореској управи са захтевом за доношење решења о отпису дуга због застарелости потраживања (препоручено, са повратницом, наравно, јер тиме показујете своје познавање пословне коресподенције);

- после тога сачекајте. Нема потребе да им пишете Ургенције. Када схвате да сте доказали да је прошло пет, или више година од дана њиховог сазнања, постоје велике шансе да вам отпишу дуг. Платићете неколико различитих такса (за издавање решења, за издавање опомене и сл.) у износу око 1.500 дин. Ово би требало да буде крај вашим мукама, бар о овом питању.

Не заборавите да су службеници у Пореској управи свесни чињенице да могу бити кажњени од стране надзорног органа, јер су имали дан сазнања за постојање уговора, а нису у предвиђеном року поступили по њему.

У већим градовима, где се решења достављају поштом, застарелост потраживања је теже доказати, јер пошта доставне књиге чува најдуже годину и по дана. Не кошта много да пробате јер вам се дуг неће смањити ако ништа не покушате.

Ове чињенице би  требало да представљају упозорење за будуће продавце некретнина и савет да ради сопствене сигурности мало продуже агонију купопродаје непокретности.