Врлина је преварити државу

Сива, неформална или економија у сенци није нова појава, нити појава која се везује само за процесе транзиције. То је сегмент привређивања који постоји у свим друштвено-економским формацијама и системима и у свим државама. Тачно је само то да је сива економија у неким етапама развоја светске привреде мање изражена a у неким више (посебно у периодима криза, ратова, друштвено-економских ломова и слично), односно да је у неким државама скромнија него у неким другим. У државама у којима је правни систем јасније постављен, где је чвршће дефинисана граница дозвољеног и недозвољеног сива економија је скромнија и обрнуто.

Сива економија grosso modo представља скуп економских активности које се обављају ван институционалног амбијента. Она обухвата криминално пословање, фиктивно привређивање и остале прикривене и нелегализоване пословне трансакције. Постојање сиве економије се може објаснити дејством бројних чинилаца. Прво, пореска евазија (избегавање плаћања пореза) и то посебно незаконита пореска евазија представља један од главних разлога за постојање сиве економије.

Друго, постојање сиве економије може се објаснити и дејством других чинилаца међу којима се издваја намера да се избегну различите забране које намеће правни поредак (неке од њих су уведене да се спречи повређивање или угрожавање индивидуалних или друштвених вредности, односно јавног поретка и слично а неке из сасвим других и тешко схватљивих разлога). У условима постојања бројних само Србији својствених ендогених и егзогених момената (распад земље, блокада, бомбардовање, демократске промене, атипични ефекти процеса приватизације (Оглодана Србија, НИН, 19. мајa 2011. или Стратегија овце, „Политика”, 23. мајa 2011) сива економија добија и неке посебне узрочнике и неуобичајено велике размере. Нажалост, аутору овога прилога није познато да ли је неко покушавaо да утврди величину сиве економије у Србији у последњих петнаестак година.

У Србији је постало врлина преварити државу, посебно када је реч о (не)плаћању пореза. Тако, да се наведу само неки присутни, на први поглед не много билансно значајни облици законите пореске евазије, законите али неприхватљиве. Неприхватљиве јер се минимизирају пореске обавезе (а не крше се прописи) чиме долази до онемогућавања остваривања циља доношења закона, коришћењем правних празнина, сачињавањем правних конструкција (корисних малверзација) или коришћењем нерада или неблаговременог рада државних органа.

(Сутра: Неоспособљена пореска управа)

Професор универзитета