Неоспособљена пореска управа

Феномен конструктивне дивиденде у Србији упорно опстаје. Акционари (власници капитала) настоје и успевају да профите својих фирми приходују не класичном исплатом дивиденди већ преко трошкова предузећа па тако умањују или сасвим избегавају плаћање пореза на добит и доходак. Сва њихова имовина јесте имовина предузећа коју они користе као своју личну – станују у вили предузећа коју одржавају запослени у предузећу, возе се аутомобилом и јахтом предузећа којима управљају радници предузећа, користе кредитну картицу предузећа и слично. Једном речју, лични трошкови (већинског) акционара су трошкови предузећа.

Вреднији стамбени простор се претвара у пословни и плаћа се порез на имовину на основицу коју чини књиговодствена а не тржишна вредност. Наплата пореза на годишњи доходак грађана уместо у мају или јуну се реализује на јесен јер пореска управа касни за израдом и слањем решења. Знатно се касни са доношењем решења о порезу на имовину (средином године, а и касније а рок је средина првог тромесечја) па се до добијања решења плаћа порез као претходне године (ако се плати). Дивља градња представља својеврстан, српски, пример законите пореске евазије. Дивљи градитељи годинама нису плаћали одговарајуће накнаде, таксе, порезе ни остале намете који нормално прате градњу, а сада су, бар већина, дочекали амнестију и правно признање за своје неплаћање. Савесни ранији градитељи су кажњени, будући лепо поучени.

Незаконита пореска евазија у Србији је неухватљива. Индиректне наговештаје о размерама утаја пореза и кријумчарења (два појавна облика незаконите пореске евазије) у Србији пружају информације о бројним мафијашким аферама у чијим позадинама су десетине, стотине и милиони ненаплаћених (утајених или прокријумчарених) пореза.

Величини незаконите пореске евазије доприноси велики број незапослених који ради непријављено (од нечег се мора живети!), запослени који примају легално само део плате (већи или мањи примају на руке), значајна картон трговина која се наслања на картон производњу и картон спољнотрговинску размену. Нису познате размере непријављених остварених приходи, непријављених делатности као ни размере издатака које порески обвезници пријављују као трошкове предузећа или физичких лица иако то није дозвољено пореским прописима.

Пореска управа која није на адекватан начин ни технички ни кадровски оспособљена, са статичном и нефлексибилном организационом структуром уз то пре неколико година неприродно подељена (издвојена општинска пореска управа и раздвојен порески поступак за локалне јавне приходе), материјално неадекватно награђена једноставно није у позицији да се активније и плодотворније ухвати у коштац са свим брзо развијајућим видовима пореске евазије. Уз наведено није изненађење да је Србија у последње две деценије прешла пут од средње развијене земље Европе до земље на самом зачељу.

*Професор универзитета