Ауто таксе за „одмор из снова”

У правој поплави агенцијских понуда за летовање, на отвореном тржишту, какво, наше у Србији, желимо да буде, цена је преовлађујућа а тек потом квалитет летовања. У агенцијској „утакмици” дампинг цена, укупни трошкови: смештаја, хране, боравка, плаже, аква– паркова за децу и наравно превоза, ипак, на крају, „одлуче” о месту одмора већине наших људи. Како смо визном либерализацијом, срећом, ослобођени понижавајућег чекања пред амбасадама, али и плаћања за добијање виза, ставка превоза, у одмору просечне српске породице, на пример, у Грчкој, се знатно изменио.

Сада, добар део одлази на летовање својим аутомобилом. Управо то је и донело, изгледа, „проблеме”, појединим агенцијама, јер су рекламну понуду, са што нижим ценама, засновали (формирали) на превозу. Ставки која обезбеђује додатни приход и „извлачи” зараду, кроз закупљено седиште у агенцијском аутобусу до плажа Халкидикија или Бодрума и Кушадасија у Турској.

Дакле „проблем” су постали гости који су желели закуп аранжмана преко агенције, али, пут у својој режији. Како би доскочили „проблему”(мањој заради), поједине агенције су започеле наплату „специјалних трошкова”. Називају их на разне начине: „ауто такса” , „специјална резервација смештаја”, или измишљају волшебне „додатни трошкови резервације”. Мучећи се, очигледно, како да задовоље закон и не подлегну санкцијама туристичких инспекција. При томе, да ипак, зараде и од оних који нису закупили седиште у аутобусима и пут Егеја „језде” својим , „кечевима” и „голфовима”, на ауто–гас или дизел, смирујући нестрпљиву децу. Додатни новац, које поједине агенције покушавају да „измузу” од, већ „исцеђених” клијената, спремних, тек на „драње”, по плажама, за лежаљке, сунцобране и сладоледе, устрепталог им подмлатка, креће се од пет до чак 40 евра. Многи сада, плаћају више аранжмане иако иду сопственим превозом а не аутобусима. Агенције се правдају, да се осигуравају, како би знали да ће гости који путују својим аутом, ипак и отићи на летовање. Као да није сигурност, већ, унапред исплаћено породично летовање од чак две –три просечне плате.

Раде Станковић директор „Јуте” каже за Политикина „Путовања” да све диктира наше слободно и отворено тржише одмора. Понуда и потражња дају на вољу путнику да изабере шта му одговара по цени или другим параметрима. –У „Јути” имамо око 600 издатих лиценци за рад у пословима туризма и организовања путовања– започео је Станковић.– Најмање толико агенција послује на нашем отвореном тржишту (без удружења грађана и осталих организатора путовања). Понуда и „борба” за сваког госта доносе често аномалије. Калкулација појединих агенција је јасна. Аранжмане и крајњу цену коштања формирали су повезану кроз број седишта у аутобусима. Разлог је можда и неискуство у туристичком послу. Како год је назвали, путници одлучују да ли ће пристати, на нешто, што није наведено као услуга. Нека свако пажљиво прочита шта то агенција нуди, а не, еуфорично, уз притисак деце и укућана, да потписује аранжман уз било какве нејасноће“, јасан је Раде Станковић.

Добривоје Матовић из „Топ турса”, мисли да је све питање регулисања параметара ко, где и шта нуди на нашем тржишту. Јер, нелојална конкуренција пружа могућност, условно речено, да се, „сви” баве туризмом. Овакви односи, на светло дана износе све што може да се назове, „обмана” или „довођење у заблуду” купца туристичког производа, (аранжмана за летовање).

„Све док тржиштем вршљају разноразне „агенције”, и бесомучно, са „флајера”, нуде заблуду ( „ол инклузив” у пет звездица за 150 евра), или уз СМС поруке: „уплати један, летује двоје”, или, конкретно, наплата „додатних резервација”, „ауто такси” и измишљених „трошкова”, до тада ће и бити преварених путника и упропашћених летовања“, рекао је Матовић.