Београд на двеста спутаних вода

На само пет километара од ужег центра Београд ће добити још једну зелену оазу. Излетиште у коме ће моћи да се вежба и ужива у шетњи и вожњи бицикла нићи ће уз Каљави поток, на деоници од окретнице тролејбуса на Бањици до фабрике „Техногас” у подножју Канаревог брда. Пројекат за уређење тог простора израдили су стручњаци Шумарског факултета.

Каљави поток ће бити и својеврсни историјско-природњачки резерват јер се, поред неолитског насеља у близини, на том подручју налазе и станишта двадесетак врста ретких птица које иначе не живе у градском језгру, три извора и кречњаци на површини терена, што је геолошки феномен.

Како је истакао Горан Триван, секретар за заштиту животне средине, ово је уједно почетак стварања мапе престоничких зелено-плавих коридора, односно уређених шумско-водених целина.

Да престоница има више него богате потенцијале за такво оплемењивање урбаног простора, потврђује професор Ратко Ристић, вођа пројектног тима са Шумарског факултета:

– У 17 градских општина постоји 199 водотокова, не рачунајући Дунав, Саву и Колубару. Многи од њих су запуштени и уведениу канализацију. Реално би било да се барем по један годишње преуреди у излетиште – каже професор Ристић.

За сређивање око 800 метара вождовачког потока и околине потребно је око 60 милиона динара, а овај „колектор” септичких јама могао би да се за само два месеца преобрати у оазу.

– Ове године из градске касе је за пошумљавање опредељено 100 милиона динара, а акцијом ће бити обухваћено неколико стотина хектара. Намера је да у перспективи те површине и увећамо, као и да развијемо зелено-плаве коридоре – истиче Триван.

Досадашња, каже професор Ристић, често хаотична урбанизација, поред зелених „прогутала” је и добар део плавих коридора. Тешко је и замислити да су трасом данашњег Јужног булевара и Немањином улицом некада текли потоци. Њихова судбина је дефинитивнозапечаћена асфалтом, али ће зато Каљави поток, поред бетонског шеталишта уз корито, добити трим стазу и мостиће, док ће садашње шумске путање бити посуте материјалом од прерађеног дрвета и оивичене облицама. Биће посађена и нова стабла. Комплекс ће имати површину од око осам хектара шуме у којој ће се наћи и теретана на отвореном, игралишта за децу и наткривена одморишта. Нелегалне грађевине и ограде уз корито водотока морају се уклонити, као и баште и канализациони испусти у поток.

Читава мрежа од десетак плаво-зелених коридора могла би се направити за неколико година, а већ је у плану уређење Јелезовачког потока, који тече из Јајинаца и притока је Каљавог.

– Не треба сметнути с ума да Ада Хуја има све услове да постане нова Ада Циганлија. Истински грех је што арчимо природна богатства престонице, па се се ових дана зазиђује Миријевски поток и преко њега прави наставак Миријевског булевара – напомиње професор Шумарског факултета Зоран Никић.

Д. Јокић-Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Зелено-плави коридори света

У свету постоје богата искуства у „исцртавању” плаво-зелених коридора. Најграндиознији подухват те врсте био је отварање потока Чонгју-Чонг у центру Сеула 2005. који је читав век био сапет у канализационој мрежи. У васпостављање и луксузно уређење водотока у центру јужнокорејског Менхетна уложено је око пет милијарди долара.

Грађани Торонта поносни су на преуређење своје најстарије циглане: уместо да на тој локацији подигну шопинг мол, како је првобитно планирано, Канађани су направили језеро на месту где се некада вадила глина, поставили понтоне, одморишта, а саму циглану опремили за представе и концерте.

О томе како се оживљавају водотокови постоји на десетине примера у Европи, па тако у италијанском градићу Лука или у Авињону (Француска) кроз градска језгра теку чисти потоци, дуж којих су коридори за шетњу и релаксацију.

-----------------------------------------------------------

Хотели као- лађе

У књизи „Београд испод Београда” Зорана Николића и Видоја Голубовића наведено је да су Кумодрашком и Римском улицом некада текле реке. Све капиталне грађевине у срцу града су, како сликовито описују аутори, „лађе” на подземним водама па су неимари грдне муке имали док су подизали хотеле „Москва”, „Славија”, „Парк” и Палату „Албанија”. Када је грађена „Београђанка”, десетак јаких извора спроведено је у канализацију.

Једна од највећих река била је Мокролушка – сливала се од Малог Мокрог Луга ка Мостарској петљи. У послератном периоду ту је направљен огроман колектор па данас та река до Саве дословце тече испод аутопута.

– Бибијин поток текао је од зграде „Политике” ка Бајлонијевој пијаци, дуж Скадарске улице. Булбулдерски или Славујев поток и данас тече од Трећепозивачке чесме на Звездари до Дунава испод Улице Димитрија Туцовића, Врачарски поток још иде од Славије испод Немањине улице ка Сави, а Чубурски поток са Неимара ка Сави, Јужним булеваром и Устаничком улицом.

Постоји и Кумодрашки поток који је такође у подземном тунелу. Данас испод хотела „Москва” има 11 живих извора, испод хотела „Славија” је такође велики извор, а један је и на Зеленом венцу – наводи Видоје Голубовић.