Ко још мари за крканлук

Фестивал у Гучи био је и прошао, утихло је и прерачунавање колико је ко зарадио а колико је могао да инкасира, а то колико се тона и галона појело и попило, упркос очекивањима, до данас се није сазнало. Тајац би, судећи по минулој пракси, потрајао све до почетка идућег лета – да се није појавила филмска сторија о љубави под Јелицом. Па, кад смо се већ сетили Гуче, можда би неком од користи могло да буде и оно што су странци рекли о овом, чини се, највећем српском туристичком бренду. 

Роштиљџије које су по службеној дужности надгледале печење животиња још су се летос жалили: ранијих година посао је боље ишао, биће да су се обичаји променили... Да су неки нови људи донели нове обичаје, видело се и у симпатичним пошалицама на званичном сајту фестивала: интегрални штапићи и салатице помињу се као обавезни прилог за "цице" (посебна врста лепих девојака) које долазе у Гучу.

Анкета коју је спровео Магелан Корп. током фестивала за потребе истраживања за сервис www.VisitSerbia.org, показала је да је чак 95 одсто странаца у Гучи – први пут у животу. Две трећине гостију из иностранства су млади од 22 до 30 година, подједнако и мушкарци и жене. Убедљиво најбројнији били су гости из Француске (43 одсто), али и из Чешке (13 одсто), Шведске (12 одсто), Аустрије (10 одсто), Немачке (седам одсто) и Пољске (пет одсто), а нешто туриста допутовало је и из Велике Британије, Русије и Фландрије (укупно 10 одсто испитаника).

Мотиви за посету Драгачевском сабору су: на првом месту етномузика и луд провод (за ово се изјаснило 80 одсто испитаника), а по пет одсто одговорило је да су на фестивалу успут, било да је реч о транзитном путовању или посети пријатељима и родбини у које се Гуча потаман уклопила, било да је реч о мотивима везаним за познавање природе и друштва чији би се сиже могао свести на (запамтити ово за убудуће): лепа природа, а још лепше девојке! Каже тих пет одсто заљубљеника да су наше заиста међу најлепшима на свету.

Да је Гуча бренд препознат по аутентичности, казује податак да две трећине странаца појам Гуче правилно евоцира на трубу. Тек сваки двадесети помисли на крканлуке, а осталих 35 одсто за појам Гуче везују концепт добре забаве.

Када је реч о глобализацији фестивала и присуству светских брендова у нечему што је врло етно догађај, могли су се чути и понеки протести: 15 одсто страних гостију заложило се да фестивал опстане као традиционална манифестација – засметало им је присуство кока-коле и "превише наметљиви продавци".

А доскочице о интегралним штапићима нису безразложне: целих осам одсто гостију изгледа да је – остало гладно. Изјавили су да је понуђена храна превише калорична и да би требало да постоји опција вегетаријанских залогаја!

Што се тиче времена одржавања, већина се изјаснила да би им више одговарао почетак августа за ово путешествије.

-----------------------------------------------------------

Шта би, ипак, могло боље

Запањујуће је да је половина испитаника, гостију из ЕУ (односно њих 55 одсто), упркос томе што су сигурно одавно превазишли усмена предања као вид маркетинга, за фестивал у Гучи чуло преко пријатеља! Једна трећина добила је подстицај са глобалне мреже, тек 10 одсто их се информисало преко музичких магазина и телевизије, а пет одсто испитаних је дошло са туристичким агенцијама. Тачно половина придошлих изјавило је да је имало потешкоће око проналажења сервисних обавештења (како стићи, шта да очекују...), трећина (35 одсто) муку је мучила јер је француски језик изостао. Сваки пети је на путу до Гуче залутао: читање ћириличних путоказа је за Европљане, изгледа, екстремни спорт.