Велики сам пробирач

Драмски уметник Бора Тодоровић овогодишњи је добитник награде Савеза драмских уметника Србије за животно дело "Добричин прстен". Тодоровић је 22. лауреат овог вредног признања које ће му бити уручено у децембру.
Током вишедеценијске глумачке каријере Бора Тодоровић је остварио велики број позоришних и филмских улога. Најдужу глумачку етапу имао је у Атељеу 212 где је играо у представама "Маратонци трче почасни круг", "Чудо у Шаргану", "Радован Трећи", и многим другим. У Звездара театру остварио је занимљиве позоришне роле, а филмска публика памти га по улогама у филмовима "Балкан експрес", "Национална класа", "Тајванска канаста", "Ко то тамо пева", "Дом за вешање", "Подземље", "Професионалац"...
Вест да је овогодишњи добитник награде "Добричин прстен" затекла га је у Бигову, где ужива у чарима природе.

● Великом броју награда које сте током богате каријере добили за свој рад додали сте и "Добричин прстен". Шта та награда значи за Вас?

– То је круна, нешто што се заиста тешко добија јер значи врхунско признање које се додељује за целокупан глумачки рад. Мени причињава велику срећу и радост. Током протеклих година био сам издвојен од јавности. Сада ме је ова награда вратила у жижу интересовања, тако да се не сналазим баш најбоље. У време када је одлучивано ко ће бити нови лауреат "Добричиног прстена" нисам био у Београду и нисам ни знао шта се дешава. Био сам у Црној Гори и када су ми ту лепу вест саопштили из СДУС-а био сам запањен јер нисам очекивао награду. У позориштима ме већ дуго нема, у последњих осамнаест година одиграо сам две или три позоришне улоге. Искључиво мојом кривицом отуђио сам се од позоришта. Из Атељеа 212 су ме се сетили, и позвали на свечаност поводом обележавања пола века постојања. Када сам у њиховој монографији видео своју биографију, подсетио сам се великог броја улога које сам одиграо. Да не будем претенциозан: мислим да сам добро играо, и да сам заслужио награду. Био сам присутан све ово време као глумац преко филмова и реприза филмова. Играо сам, истина на позоришној сцени, у комаду "Мрешћење шарана", па у представи "Лари Томпсон, трагедија једне младости" више од десет година пред препуном салом, тако да на известан начин јесам присутан у театру. Али, премијере нема.

● У раној младости одустали сте од студија машинства због глуме. Да ли бисте, када бисте могли да бирате, поново тако нешто урадили?

– И данас бих се сигурно определио за глуму. То је јавни посао, изузетно тежак, али се изузетно и воли. Мислим да није лако бити глумац, то је занимање које зависи од сваке нове улоге, од сваке представе. Глумца из вечери у вече оцењују и процењују, и то не само критичари, него и колеге, и публика. Зато је то толико стресан посао, али се и воли, јер је необичан и напоран.

● Лик Циганина Ахмета у филму "Дом за вешање" је једна од Ваших омиљених улога. Зашто?

– Волим тај лик јер сам кроз њега направио оригиналну креацију. Играти на циганском језику такав карактер какав поседује Ахмет није лако. Мој Ахмет је аутентичан Циганин, покварењак који тргује са децом и зато ми је драга оцена Шабана Бајрамовића који је после одгледаног филма рекао: "Добри су глумци, али овај Тодоровић мора да је наш".

● Да ли ћемо Вас ускоро видети у некој новој позоришној улози?

– Волео бих. Још осећам да имам потенцијал у себи, и желео бих да одиграм неку нову улогу и да се вратим позоришту. Посебно сада када сам добио ову вредну награду која ме обавезује да се вратим на сцену. Очекујем улогу која ће ми бити изазов, која ће да ме испровоцира да јој се максимално посветим и да је одиграм на прави начин.

● Остварили сте цели спектар занимљивих позоришних улога, претежно у домену комедије. Да ли има нека улога за којом чезнете?

– Важим за глумца који преферира комедију. То је случајност. Чини ми да бих могао на плану интимне драме да се посебно искажем пошто тај жанр, у мом случају, није довољно истражен јер сам, захваљујући неким предрасудама, био стављен у оквир комедије и смеха. Важио сам за специјалисту за улоге са београдског асфалта јер сам такве ликове неколико пута добро одиграо, и зато су ме редитељи углавном бирали за ликове њима сличне. Одиграо сам у позоришту само једну улогу која има неко драмско обележје, а то је у представи "Псеће срце". И, ако смем сам себе да хвалим, чини ми се да сам је јако добро одиграо. Чак и оне улоге које нису биле означене као комичне, по некој линији најмањег отпора тумачио сам као комедију, и то је имало успеха код публике јер публика воли да се насмеје. Волео бих сада да одиграм нешто у чему публика неће моћи да ме тако лако препозна. Да не кажу да је то Бора шармер, већ да буде драмска улога која ће изазвати код публике неку другачију реакцију. Ето, тога сам жељан и мислим да имам у себи потенцијал за тако нешто.

● Важите за глумца који је одбио велики број улога. Случајно или не?

– Велики сам пробирач и то је моја кривица из два разлога. Један је, можда не и доминантан, нека моја лењост и засићење да играм из вечери у вече. Други разлог јесте тај што ме нису привлачиле улоге кроз које не могу да назрем личну интерпретацију задатог лика. Нешто што надилази само занат и професионализам, и омогућава да тај лик има категорије духовности, нешто другачије од оних профаних, свакодневних. Да буде уметност. Да се приближи нечему што је изван типичног, јер на тај начин лик оживи, и уверљивији је. То, глумачким вокабуларом казано, значи играње на контру. Ову фразу, за разлику од обичног говора у којем је стално употребљавамо, у уметности не користимо довољно.

● Од популарности бежите у Бигово?

– Бигово је чаробно рибарско место које је моја спона са природом. А што више стари, човек се више окреће природи. У мени се од младости то акумулира. Зими волим планину, лети море. У међувремену сам у Београду. Београд се променио у позитивном смислу. О политици нећу да причам. Поготово што су пред нама избори.

-----------------------------------------------------------

Веран клубу

● Поред глумачких награда које сте освојили има и једна спортска, која Вам је посебно драга: "Златна призма", коју сте добили за афирмацију и помоћ "Партизану"...

– Да, то је признање које ме је, такође, јако обрадовало. Дугогодишњи сам навијач "Партизана", и волим тај клуб без обзира на околности и успехе клуба. Волим га сада можда више него икада, баш зато што је у великој кризи. Остаћу му веран до краја свог живота.