Ко сме да има увид у здравствене картоне

Ако се сложимо да је људски живот најдрагоценија вредност, онда је најлогичније, да га треба осигурати.

Овдашњи позитивни прописи не дозвољавају да се живот осигура у страним осигуравајућим друштвима, па се можете определити само за осигуравајуће куће регистроване на територији Републике Србије.

Ако сте то већ учинили, онда браво за вас.

Овај пут ћемо се бавити правима и проблемима који корисници осигурања имају и на које наилазе када се деси такозвани осигурани случај(ово се односи на случај смрти или доживљење). Признајемо да се законска регулатива са дужним поштовањем односи према престанку живота, називајући га „недоживљење”.

Било да је осигурање живота са доживљењем,било да је мешовито ( у случају недоживљења или доживљења), процедура исплате накнаде је слична. Обраћате се писаним захтевом организационој јединици задуженој за: наплату штете, ликвидацију штете, исплату штете и слично, при осигуравајућој кући. Да вас подсетимо, достављате следећу документацију:

- Писани захтев (препорученом пошиљком или лично, тако да вам се стави потврда пријема),

- Фотокопију своје  личне карте (да бисте се декларисали као странка у поступку),

- фотокопију понуде осигуравача,

- фотокопију полисе осигурања,

- фотокопију извода из матичне књиге умрлих за осигурано лице,

- фотокопију остале документације која би могла бити од важности за наплату штете.

Све ово не мора у овој количини, али вам предлажемо за случај да дође до одбијања захтева за наплату штете. Ако сте успели да остварите право на исплату осигуране суме, на начин како је то предвиђено општим условима осигурања (има још и допунских и посебних услова, уколико је за њима постојала потреба у тренутку потписивања понуде осигуравача), онда нема потребе да даље читате овај текст.

Уколико се десио „осигурани случај” овог текста, то јест добијање одговора од стране осигуравача у коме се одбија ваш захтев за наплату штете, подсетићемо вас на важећу законску регулативу.

1.Закон о осигурању („Службени гласник” РС бр. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 101/2007). Ту нема много приче о осигураницима и њиховим правима. Највећи део је базиран на дефинисање начина и правила рада осигуравајућих, суосигуравајућих, реосигуравајућих кућа и осталих друштава.

2.Закон о заштити података („Службени гласник” РС бр. 97/2008 и чл. 109 Закона о тајности података „Службени гласник” РС 104/2009). Тај ће заштитити многа права осигураника. У примени од 1.1.2009. године.

3.Одлука о начину заштите права и интереса осигураника, корисника осигурања и трећих осигураних лица и поступку посредовања ради мирног решавања спорних односа насталих из основа осигурања („Службени гласник” РС бр. 46/2005). Дефинише процедуру приговора Народној банци Србије, ако нисте успели да се споразумете са осигуравачем или вам није одговорио у прописаном року.

Пре него што осигуравајућој кући (осигуравачу) поднесете примедбу на одбијајући одговор, проверите шта је написано у понуди осигуравача и шта је осигурано лице потписало.

Сигурно је да је у понуди стајао и упитник о здравственом стању осигураника у коме је поменути морао навести или штиклирати одговоре на питања о разним болестима, од којих не би смео да болује у тренутку добијања полисе осигурања. Ово значи да, уколико је осигураник прећутао неки релевантан податак, за који је имао сазнање (болести срца, канцер, ХИВ позитиван, повишени крвни притисак и слично), осигуравач има право да одбије захтев за наплату штете. Уколико је то унето у здравствени картон, ствар бива још гора.

Како ћемо решити проблем државних лекара који пацијентима не саопштавају од чега заиста болују, већ им само преписују лекове, и то све на латинском језику, пракса није установила. Можда и зато што раде на норму и немају потребу да подуче неуке странке, а и не могу да сагледају последице таквог чина, јер немају сазнање чему би медицински картони могли да служе. О томе други пут.

Нарочито је битно да се провери да ли је осигураник овластио осигуравача да у његово име може извршити увид у здравствену документацију.

Закон о заштити података је прилично тачно дефинисао ко има право увида у здравствену документацију. Сходно томе, каже:

- „подаци који се односе на националну припадност, расу, пол, језик,вероисповест, припадност политичкој странци, синдикално чланство, 

ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ, примање социјалне помоћи, жртву насиља, осуду    за кривично дело и сексуални живот могу се обрађивати на основу слободно датог пристанка лица, осим када законом није дозвољена обрада ни уз пристанак” (члан 16. Закона о заштити података),

- „пристанак за обраду нарочито осетљивих података даје се у писменом облику, који садржи ознаку податка који се обрађује, сврху обраде и начин његовог коришћења” (члан 17. Закона о заштити података).

Сада да видимо која су то лица која могу дати пристанак и на основу којих доказа:

„Пуноважан пристанак лице може дати писмено или усмено на записник.

Пристанак се може дати преко пуномоћника.

Пуномоћје мора бити оверено, изузев ако законом није прописано друкчије.

Пристанак за лице које није способно за давање пристанка даје законски заступник или старалац.

Пристанак за обраду података о лицу које је умрло могу дати супружник, деца са навршених 15 година живота, родитељи, браћа и сестре, односно законски наследник или лице које је за то одредио умрли.” (члан 10. Закона о заштити података).

Тај појам „оверено” може бити извршен уопштини или у суду. Пракса је показала да најбоље правно дејство производе пуномоћја оверена у суду. Овим се поставља питање да ли је, „руковалац” или како закон каже: „Руковалац података је физичко или правно лице, односно орган власти који обрађује податке (у даљем тексту: руковалац)” – члан 3. алинеја 2. Закона, прописно овлашћен од стране физичког лица (осигураника) да изврши увид у медицинску документацију. Такође, претпостављамо да се оно „браћа и сестре” односи на рођену браћу и сестре.

Затим вам наводимо и врло битан члан Закон о заштити података – члан 15. који обавезује руковаоца (осигуравача ) да обавести осигураника или оне који имају, према Закону, право увида у његов досије, да прикупља податке о физичком лицу од другог лица, о следећем:

„1) свом идентитету, односно имену и адреси или фирми, односно идентитету другог лица које је одговорно за обраду података у складу са законом,

2) сврси прикупљања и даљој обради података,

3) начину коришћења података,

4) идентитету лица или врсти лица која користе податке,

5) обавезности и правном основу, односно добровољности давања података и обраде,

6) праву да пристанак за обраду опозове, као и правне последице у случају опозива,

7) правима која припадају лицу у случају недозвољене обраде,

8) другим околностима чије би несаопштавање лицу на које се односе подаци, односно другом лицу, било супротно савесном поступању.”

Исти члан омогућава руковаоцима да не упознају физичко лице са таквом врстом прикупљања података у случају:

„Када такво упознавање, с обзиром на околности случаја, није могуће или је очигледно непотребно, односно непримерено, а нарочито ако је лице на које се односе подаци, односно друго лице већ упознато са тиме или ако лице на које се подаци односе ниједоступно.”

Потрудите се да будете примерени, потребни и доступни.

Наш савет је да никако не пристанете на став 4, члана 15. који, парафразирано, каже да руковалац може обрађивати поменуте податке и на основу усменог упознавања лица на које се подаци односе или другог лица, УКОЛИКО ПРИСТАНЕ.

Закључак писменог задатка:уколико сте добитник одбијајућег дописа на захтев за наплату штете животног осигурања, обратите пажњу на правни лек који вам је достављен у дну дописа, решења или слично и исте подсетите на наведене чланове Закона о заштити података (уколико заиста имате основа).

Не заборавите, шта год да су вам написали, мора имати образложење. Без тога је ништавно.

У следећем броју ћемо размотрити још неке случајеве осигурања, као и државне органе који су надлежни за рад осигуравајућих друштава.