Холанђани узели, а нису платили аутобусе

Нови Сад – Уместо да им широм отвори врата европског тржишта, сарадња „Необуса” и холандске компаније ВДЛ, коју је подржала и наша влада, неочекивано је постала велики проблем за пословање новосадског произвођача аутобуса. За одавно завршена и делом испоручена возила, „Необус” од страног партнера потражује преко 900.000 евра, а када ће дуговање наплатити потпуно је неизвесно. У међувремену, ВДЛ је потписао меморандум о разумевању са београдским „Икарбусом”...

– Пре две године ВДЛ је дошао код нас са идејом да производимо аутобусе за Холандију. Они су возила „лексио”, продавали у западноевропским земљама за око 180.000 евра, али су се на тржишту појавили Турци са сличним, за око 20.000 евра јевтинијим „турмалином”. Холандска фирма тражила је начин да смањи трошкове и понудила нам је трогодишњи уговор за 150 аутобуса годишње – прича за наш лист председник Управног одбора „Необуса” Зоран Кијац.

Новосадски „Необус”, са традицијом у производњи дугој шест деценија, 2004. године купио је саудијски предузетник Ала Маграби Мохамедали. Ова приватизација оцењена је као једна од најуспешнијих у Војводини, јер је предузеће, које је деведесетих остало без тржишта и обртних средстава, веома брзо стало на ноге. У изградњу фабричке хале и савремену опрему власник је уложио преко 1,5 милиона евра, а обновљена је и сарадња са најпознатијим произвођачима шасија и мотора (фирма је од 2006. године званични каросериста „Волвоа” за југоисточну Европу).

– Холанђани су, наравно, желели да се увере у наш квалитет, па смо им најпре склопили један полуготов, затим два потпуно растављена и на крају један комплетан аутобус од наших делова, који су изложили на најпрестижнијем европском сајму аутобуса у Белгији. Договорили смо да нам плате 1.500 радних сати по 12 евра и уграђене делове, које ће одобравати њихова набавна служба, што је по аутобусу износило око 67.000 евра – објашњава наш саговорник.

Холандском партнеру, који им је послао на надградњу 18 шасија, „Необус” је средином прошле године предао седам готових аутобуса. Иако је било уговорено да исплата буде најдуже 14 дана после сваке испоруке, новац је „легао” тек три месеца касније, али за свега пет возила. На више интервенција из Новог Сада у ВДЛ су остали неми, због чега су у „Необусу” одлучили да им, док не измире дуг, не испоруче осталих 11 возила.

– Проблем је, изгледа, настао када је на заједничкој вечери у августу прошле године наш власник одбио идеју да ВДЛ преузме „Необус” на бази потписаног уговора. Шта су наумили, ни данас нам није јасно. Убрзо после тога престали су са нама да контактирају, а у новембру се појавила вест о будућем партнерству са „Икарбусом”, које је такође требало да подржи републичка влада – каже Кијац.

Технички капацитети „Необуса”, који запошљава 220 радника, омогућавају производњу 150 аутобуса годишње у једној смени. Ове године фабрика је већ испоручила 20 аутобуса београдској „Ласти”, што је први пут да улази у јавни саобраћај главног града, а тренутно раде 25 возила за француску „Волију” (једну од највећих европских превозничких фирми са флотом од 33.000 аутобуса), који ће бити на београдским улицама. Надају се, такође, да ће бити и најповољнији на тендеру ГСП-у Новом Саду, у чијем возном парку су већ присутни са 80 одсто.

– До краја године требало би да произведемо укупно 80 аутобуса, што је довољно за позитивно пословање. Међутим, одбијање холандске фирме да измири обавезу, предлагали смо отварање и заједничког рачуна где би испуњење обавеза банка контролисала, али ни то није реализовано, ствара нам приличне тешкоће, јер на наплату стижу рате кредита који смо подигли код Фонда за развој Србије за финансирање производње. Затражили смо репрограм дуга и надамо се да ће нам бити одобрен – истиче Кијац.

-----------------------------------------------------

Замка за „Икарбус”

У „Необусу” упозоравају да најављено партнерство ВДЛ и „Икарбуса” носи замку. Планирано је да београдска фирма, која је у реструктурисању, од владе добије 2,5 милиона евра у кешу, а да холандска уложи 8,5 милиона евра у новим технологијама, знању... Проблем је, кажу, што ВДЛ тражи гаранцију да ће ГСП у Београду купити 250 аутобуса, по цени од 220.000 евра, док домаћи градски аутобус кошта око 130.000 евра. Користиће, такође, стимулацију државе од 20 одсто намењену домаћим произвођачима, иако се „у суштини ради о холандском аутобусу”.