Стратегија веверице

На Западу многим младим људима пут кроз пословну сферу знатно је скраћен – правовременим и јасним информацијама. Тако онај ко се прихвати хонорарног посла (part time job) зна да ће, у замену за то што му нико ништа не гарантује и што не може да напредује за свој рад добити више новца од некога ко годинама гиља посао с пола снаге. Тамо се хонорарни посао ради због додатног новца и новог радног искуства које се тиме стиче.

У Србији, изгледа, сви морамо лично да прођемо кроз мање или веће муке на путу "пословне самоспознаје": да може хонорарно да се ради на више места, и да се тако живи лакше рећи ће вам само – заиста најбољи пријатељ. И то уколико имате среће да сте из исте бранше, иначе ништа.

Зашто се о овоме ћути? Потенцијално, оваква истина пореметила би мртво море на тржишту рада: одједном би се, можда, јавило много младих, амбициозних и спремних да раде. Пооштрила би се конкуренција! 

Суштина је у једноставном психолошком механизму: свако тежи ономе што нема. Војник машта о скраћењу, баба о уштипцима, а извесне даме о извесним особинама које им недостају.

И овде, нажалост, важи повратна спрега: уколико изгледате заузето, ако сте довољно гласни и самољубиви, ако не презате од тога да причате о својим резултатима, и, најважније: ако на посао долазите само да свратите – важићете за експерта и бићете боље плаћени. Ноншаланција је важна. Шефови просто обожавају оне које виђају најређе, баш као што се свака поштена жена (рецимо) обрадује кад види ’нако безобразно лепог новог црног "дијабла" као ономад у Кнеза Милоша. Свако хоће оно што нема, а највише интригира оно што нам је најређе пред носом.

Стратегија веверице састоји се, укратко, у следећем: лешнике за зиму веверица полаже не у једно шупље дрво већ у десет. То значи да ако неки троми изгладнели медвед и успе да нађе нешто лешника, не може да му се посрећи да пронађе свих десет, те веверица на тај начин и кад губи – добија. И за њу нема зиме!

Ништа не може да се замери онима који практикују ову вештину; углед им расте, посла имају мање, а слободног времена сасвим сигурно више него они који се сами томе нису досетили.

Стратегија веверице, и када је реч о новцу, више се исплати: то што ћете са више страна прикупљати новац може вам донети и више шансе да нешто оставите на страну, штедње или инвестиције ради. Руковању новцем, није срамота ни то да се призна, нису сви подједнако вешти. Оно што ради веверица, презире њен опозит ној: глава у песку и немар према новцу чине га претераним сањарем и непословним човеком. Иза тога махом су збуњеност и пометња, вероватно тиме што су живот и плата у вечитом нескладу.

Стратегија сове састојала би се у низу потеза који воде ка бољем статусу и вишој плати (за ово неко мора да препозна ваше перформансе!), док је стратегија ћораве коке да се, у недостатку разговетног говора, и о правима (осим обавеза) запосленог – прича мање. Сарадници ћоравих кока су, наравно, свете краве, и ту нема много помоћи.

Ако сте већ хонорарно запослени, не дајте да вас преваре: не треба да се посвећујете до даске послу на коме – нећете напредовати. То, наравно, не значи да не треба да га радите добро и професионално!