Шурбатовићев виво-експеримент

Можда ће се кроз стотинак година садашње навијачке песме певати као данас староградске. Можда ће „навијачки покрет” имати своје место у уџбеницима историје, а њихове вође бити слављене као апостоли нових друштвених вредности.

Ето, вођа навијача је изабран за генералног секретара Фудбалског савеза Београда. А то је, бар по „старовремском” погледу на свет, неспојиво једно с другим: како да генерални секретар савеза проповеда оне вредности против којих су навијачке групе?

Човек у чијим је рукама фудбалски савез треба да буде непристрасан. Може ли вођа навијача да буде такав?

Обавеза главног оперативца савеза је да се придржава писаних и неписаних норми и да свим силама настоји да се оне спроводе. Постоји ли бољи пример за ненормативно понашање од навијачких група?

Онај коме је поверена фудбалска организација главног града треба да буде и дипломата. Да ли је неки навијачки вођа укорио своју „армију” због недостатка лепих манира?

Када су се последњи пут чули с трибина они романтичарски стихови из Ршумовићеве Звездине „химне”: „Младићи борови, девојке јеле, боре се поштено за „црвено-беле”?

Или помирљива порука какву је некада послао Душко Радовић у име навијача „црно-белих”: „Молимо фудбалере Партизана да победе ове недеље. Ако не могу, онда други пут”?

Јован Шурбатовић није без искуства у фудбалској организацији, а и шире. Био је директор Фудбалског клуба Раднички из Обреновца (2001-2004), члан београдске „владе” задужен за омладину и спорт (2000-2004)... „Еј, министар! А навијач... То би, и у Нушићевом театру ироније било незамисливо”, истакао је „Глас јавности” 11. новембра 2000. у тексту који овако почиње: „Свој први радни дан на функцији министра за спорт у градској Влади, Јован Шурбатовић је почео ударнички. Ударали су га по леђима, рукама, ногама, ма свуда где је стизао дугачак пендрек припадника специјалних полицијских јединица града Вига. Колико је могао министар је бранио млађе „Делије”, покушавао да смири узбуркану шпанску крв...”

У наведеном тексту стоји и следеће: „Са дипломом високе школе, 32 године, ликом доброг момка, харизматичан на начин да буде подједнако прихваћен и омиљен на „Северу” и у ДОС-у, Јован Шурбатовић улази да постигне гол”. Ако је гол требало да буде побољшање спортских прилика у Београду сви знамо да ли је постигнут, пошто није било тако давно.

Овој скици Шурбатовића треба додати да је, по дипломирању на Факултету за менаџмент Универзитета „Мегатренд”, постао магистарнаука менаџмента („Категоризација спортова као фактор методологије валоризације спортских организација” на међународној школи Европског центра за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација у Београду), а спрема и докторску дисертацију („Општи интерес и потребе грађана као фактор управљања спортским центрима”).

Гради и лепу пословну каријеру, па у својој биографији има уписано: финансијски директор „Србијааутопута”, стручни сарадник у Центру за инвестиције и предузетништво, директор за пословање с привредом банке „Интеза”, директор Јавног предузећа Агенција за обнову Београда, председник Управног одбора „Београдске арене”, помоћник директора ЈП „Ада Циганлија”, регионални инструктор за Србију НДИ Вашингтон САД, наставник на Високој спортској и здравственој школи у Београду (одакле су и узети ови биографски подаци)... Објављује научне и стручне радове, председник је Атлетског савеза Београда, а био је и на челу Рукометног клуба Црвена звезда.

За генералног секретара ФСБ је изабран као човек Црвене звезде на чијој је последњој изборној скупштини говорио у име њених навијача познатих као „делије”. Можете ли да се замисли на челу фудбалске организације Лондона, Мадрида, Рима или Москве вођа навијача? Ко зна, можда се угледају на нас.

Уосталом, Црвена звезда и Партизан су у нашем фудбалу два пола, а, ето, били су једно кад је требало да се изабере ко ће бити на челу београдске фудбалске организације (у њеној надлежности су нижеразредни клубови). Новом председнику ФСБ Ратомиру Бабићу, дугогодишњем функционеру Партизана, један од главних адута је био управо Шурбатовић као генерални секретар.

Људи се мењају. Николу Пашића су, на пример, као студента привлачиле социјалистичке идеје, а постао је стуб монархије. Ипак, ово у шта се упустио Шурбатовић је виво-експеримент: да ли ће генерални секретар ФСБ утицати на навијачке групе или ће вођа навијача водити београдски фудбалски савез.

Иван Цветковић