Правила ћириличне игре

За који месец, прорадиће нови интернет простор –ћирилични домен – у којем ћемо моћи да отварамо сајтове на нашем писму. Прва два сајта са префиксом .срб постоје од средине маја (попут рнидс.срб), када је Ајкан (ICANN – организација која руководи доделом домена на светском нивоу) створио техничке могућности. Пуштање у рад ћириличног домена очекује се на јесен.

Крајем 29. маја, скупштина Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС – надлежно тело за регистровање српских домена) усвојила је правилник по коме ће функционисати ћирилични домен .срб. Преостало је још неколико корака, попут припреме ценовникa, и воз креће. А да бисте се укрцали на њега, морате да знате где да купите карту.

До сада у „латиничном” (исправније, ASCII) домену има 66.000 регистрованих сајтова, па је сасвим очекивано да је РНИДС морао посебно да припази и осигура већ постојеће клијенте. И нису ту у питању „новчани” разлози, већ има још нешто важније: на пример, ако би неко други осим „Света компјутера” (који тренутно има сајт на адреси sk.rs) отворио ск.срб, највероватније би кориснике навео на погрешан пут. Штавише, уколико би неко осим „Кока-Коле” отворио кокакола.срб, највероватније би завршио на вишедневној екскурзији по суду у Стразбуру због повреде трејдмарка.

Због свега овога, РНИДС је предвидео пробну вожњу за тих 66.000 сајтова, која ће трајати у првих шест месеци „од покретања воза”. Сваки сајт као карту за ту вожњу добија транслитерованог парњака – сајт у ћириличном домену са истим именом (када се из латинице преведе у ћирилицу слово по слово). Јасније: сваки власник сајта из „латиничног” домена добиће листу предлога за име сајта на ћирилици, при чему власник изабира један. На пример, за поменути сајт sk.rs добићемо листу са два предлога – ск.срб и шк.срб. Дакле, све могуће комбинације у транслитерацији.

У току тих шест месеци, власник сајта може кад пожели да направи избор из те листе. Све комбинације га чекају до истека тог периода, а после се прелази на слободну регистрацију домена (каква је тренутно код .rs домена) коју би најлакше описали речима „ко пре девојци...”

Како ми немамо закон о транскрипцији (писање речи по изговору на изворном језику), као што га има Бугарска на пример, посебан проблем су представљала имена сајтова која садрже страна слова (q, w, x, y), а која су по проценама око 40 одсто од поменутих 66.000. Та слова се не могу превести у ћирилична без транскрипције која не постоји, па је РНИДС прибегао интересантном комбинованом решењу. Дао је низ од три српска слова у замену за страно (слово „x” прелази у „шћњ”), што целокупно име сајта чини бесмисленим (на пример, qvoucher.rs би био преведен у љћњоуцхер.срб). Власник готово сигурно неће бити задовољан, али му стоји на располагању да сам изврши транскрипцију свог имена и региструје адекватно име у оквиру „латиничног” .rs домена – kuvaucer.rs па ће аутоматски добити у листи предлога онај прави – куваучер.срб. Тиме је заокружен део око заштите права постојећих власника сајтова у „латиничном” домену.

Након шест месеци пробне вожње, креће се у право отварање кроз слободну регистрацију домена, када ће пресудан фактор за купца бити цена.

У окружењу где ћирилицу срећемо само на једној од телевизија са националним фреквенцијама, чини се да је ћирилични домен осуђен на пропаст. Свестан ове чињенице, РНИДС припрема изузетно повољне цене за регистрацију сајта у ћириличном домену. Врло вероватно је да ће победити мишљење да би за постојеће власнике латиничних сајтова ћирилични домен био поклон, док би се у периоду слободне регистрације веома симболично наплаћивали овакви домени. Како год да буде, треба нагласити да циљ овог домена и за РНИДС није новчана зарада, већ да се ћирилица устоличи као компјутерско писмо и опстане у компјутерској ери.

*Аутор је главни и одговорни уредник „Света компјутера”