Јапији – ништа испод трособног

Типичан купац просечног београдског стана има од 25 до 35 година, факултетски је образован, запослен у некој страној банци или фирми, и купује своју прву некретнину. Да би коначно решио стамбено питање, са просечном платом око 50.000 динара, он подиже кредит на, најчешће, 20 година, са месечном ратом од око 400 евра у динарској противвредности.
Постоје три врсте купаца станова. Најбројнији су они који пазаре једнособне станове: после дугог подстанарског стажа и договора са породицом и колегама на послу, одлучују да узму кредит. Веома су тражени и једноипособни и двособни станови од 50 квадрата, на које се одлучују младе породице са малим дететом: те породице обично приликом узимања кредита имају учешће од око 20.000 евра, што им омогућава краћи рок отплате и ниже месечне камате, па узимају кредит од 70.000 евра који отплаћују у просеку двадесетак година.

Према нашем истраживању, постоји и трећи модел типичног купца београдског стана. Он има више од 40 година, породицу с најмање двоје деце, обично је бизнисмен и купује трособни стан од минимално 70 квадрата. Тим људима ово није прва некретнина, јер најчешће поседују мањи стан који изнајмљују, или су разведени и купују стан са другом женом. Они који се одлучују за веће и луксузније станове најчешће узимају кредите са краћим роковима отплате, чија месечна рата није мања од 500 евра.

Милосав Теофиловић, директор агенције за промет некретнина Арус, каже да се најчешће купују двоипособни или трособни станови од 70.000 до 100.000 евра, махом у Новом Београду, али су тражене и друге локације у престоници, где нема буке, а има зеленила и места за паркирање.

– Приликом куповине некретнине опредељују се зависно од тога да ли имају деце и колико далеко им се налази радно место – каже Теофиловић, у чијој агенцији клијенти после продаје или куповине стана добијају на поклон веш-машину.

Потврду нашег истраживања о просечном купцу налазимо на примеру младе трочлане породице из Београда, која се, после пет година подстанарског потуцања, одлучила на куповину стана. Ту одлуку убрзало је рођење детета.

– Газде станова су веома подозриве кад су мала деца у питању и обично траже више новца за закуп. Схвативши да немамо избора, одлучили смо да узмемо кредит од једне банке и са уштеђевином, али и уз помоћ родитеља, купили смо стан од 69 квадрата на Бањици – каже Милан Ковачевић (38), који је са супругом Маријом (32), која је тада имала "трбух до зуба", месецима тражио двоипособан стан.

За разлику од њих, Иван Јовановић је помало непланирано, куповином 92 квадрата плус 12 квадрата – две терасе, у Блоку 45 у Новом Београду, решио стамбено питање у следећих 30 година.

– Уопште нисам планирао да купим овако велики стан, али је прилика била одлична: цена трособног стана у изградњи била је много повољнија од двособног; за исти новац могао сам да бирам стан од 70 квадрата у четвороспратници или овај од 92 квадрата у солитеру где сада живим, па је разумљиво зашто сам се одлучио за већи – објашњава Јовановић. 

Све више грађана заинтересовано је да купи нови стан. Тако се сваког дана по десетак људи јави и распитује у компанији Јинпрос, која гради станове широм Београда. Јелена Стајковић, запослена у Јинпросу, каже да су њихови клијенти млади око 30 година, који стан купују на кредит, али и средовечни људи који су продали већи стан и сад купују два мања да би обезбедили децу:

– Цена некретнина није иста и зависи од локације: квадрат у Миријеву, на пример, кошта око 1.100, а у центру око 2.000 евра. Међутим, купци за ту цену добију квалитетно грађене станове који су веома добро опремљени. Иначе, станови се купују још у току изградње.