Мастери из другог пута

Конференција универзитета Србије данас ће поново покушати да разреши "болоњски чвор" и одлучи да ли ће се стари "дипломирани" аутоматски изједначити са новим "мастерима", или ће они који су стицали диплому у старом систему образовања морати да полажу додатне испите. Да се не би поновиле немиле сцене од 6. новембра када су студенти упали у Ректорат БУ, незадовољни што професори ни после вишечасовне расправе нису донели никакву одлуку, овога пута цела свита пресељена је у Нови Сад. Део разлога за пут на север вероватно треба тражити и у незадовољству професора што су непослушни медији покренули расправу о мастерима "кад јој време није". А то значи у време уписа нове генерације мастера, у време избора за декане и ректоре и у време парламентарних (и ко зна којих све не) избора.

Најлакше је за буру у јавности окривити медије. Или лоше студенте. Само су ретки професори указали на недореченост новог Закона у високом образовању и несналажењу традиционалног и конзервативног универзитета у примени Болоње.

Јер, стари систем образовања је подразумевао постојање "дипломираних", "магистара" и "доктора", док нови закон уводи "бачелоре" (студије првог степена, за оне који желе што пре да почну с радом), "мастере"(студије другог степена или дипломске академске студије) и "докторе" (студије трећег степена). По Болоњској декларацији, бачелори ће се најчешће школовати три године и за ову диплому стећи од 180 до 240 бодова. Мастери ће у клупи провести око пет година и за то време освојити 300 поена. Дипломирани, нарочито они који су завршавали петогодишње и шестогодишње студије, логично, не пристају да се изједначе са бачелорима, док магистри, с друге стране, такође не пристају да се поништи њихов труд. Додатни проблем уносе и они који су дипломирали на вишим школама, а који ће као и магистри, очигледно бити "колатерална штета" Болоње. Или социјализма. Како се узме.

А ево шта се све могло чути у оштрој аргументацији супротстављених табора у протеклих месец дана:

ЗА АУТОМАТСКО ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ЗВАЊА:

1. Четири године основних студија, плус апсолвентски стаж, плус дипломски, отприлике дође као и време потребно за стицање звања мастер. Да не помињемо оне који су, рецимо, завршили ЕТФ. Или фармацију.

2. Стара факултетска диплома има далеко већу тежину од "бачелор".

3. Сви "дипломирани" могли би теоретски да добију отказ, јер газде сада желе "мастере". То би даље значило да, уколико желе да задрже своје старо радно место, морају поново на факултет, све заједно са потенцијалним плаћањем школарине. У том случају се поставља и питање ко ће надокнадити време и новац дипломиранима који ће морати да одсуствују с посла или путују у други град како би положили разлику у испитима.

4. Изједначавање диплома већ су обавили у Словенији, Хрватској, Естонији... Зар желимо да Свеучилиште у Загребу покупи кајмак због неслоге наших универзитета, што се може догодити ако српски дипломци похитају у суседство на еквиваленцију?

5. Уколико би изједначили звања, наша читатељка пред пензијом која се пре неки дан јавила редакцији "Политике" неће више морати да брине да ће мастери можда имати виши коефицијент за обрачун пензија од дипломираних.

ПРОТИВ АУТОМАТСКОГ ИЗЈЕДНАЧАВАЊА ЗВАЊА:

1. Посао дипломираних сигурно неће доћи у питање под навалом мастера, пошто су професори, декани и ректори јавно загарантовали да сви имају иста права пред послодавцима.

2. Студије по старом су трајале четири године, а звање мастера стиче се након пет година студија. Уколико занемаримо трајање студија и упоредимо број бодова, оним "дипл" недостаје најмање 60 поена до "мастер". Дакле, потпуно је јасно да не може бити једнакости између две потпуно различите ствари.

3. Закон о високом школству не може се примењивати ретроактивно.

4. Уколико се прихвати аутоматско изједначавање, те дипломе имале би велике тешкоће да их прихвате универзитети у Европи.

5. Зар је фер оставити ионако осиромашене факултете без сигурног извора прихода? Држава сигурно неће моћи да надокнади суму коју ће, рецимо, 50.000 просветних радника платити не би ли ипак и даље могли да држе дневник у руци. Да не говоримо о судијама којима неће важити правосудни испит јер је он "ексклузива" мастера.

P. S.

У случају да КОНУС "пресуди" да сам и даље "само" дипломирани политиколог за информисање и односе с јавношћу, инсистирам да сви професори, декани и ректори распишу конкурс за допуну свог образовања, јер у том случају, не вреде ни њихова звања стечена по старом. За полагање додатних испита, молим да свако од њих на жиро рачун број 12345-678-910, уплати по 40.000 динара.