Шта је џејзик

Језик улице, жаргон лопова и криминалаца, у којем су псовке честа поштапалица, високотиражна штампа преузима постепено као свој језик. Дакле, не само да наводи речи полусвета, већ тај језик усвајају новинари саопштавајући њиме сопствене мисли. Као да се њихово штиво упућује, све више, онима који таквим језиком владају. Јер су они њихови претежни читаоци. Као да пишу, понекад, за интерне, затворске новине. Остали читаоци морали би да траже Речник жаргона Драгослава Андрића да би схватили шта је писац хтео да каже.

Некада су лопови имали свој тајни језик (да их други не би разумели) који је називан шатровачким, али таквим се језиком није писало у штампи. А и када би се који пут наводио - било је то у литератури, позоришту и филму. Данас лопови не крију да су лопови, већ се тиме хвале.

Језиком улице међу првима је на радију и телевизији проговорио певач Џеј Рамадановски, причајући догодовштине из времена када је "шибицарио", што ће рећи - варао људе с три шибице, а испод једне од њих је била куглица па је жртва требало да погоди под којом је.

Његова гостовања по радијима и телевизијама наилазила су на добар пријем. Џеј је наступао искрено, спонтано а упечатљивости лика доприносио је и језик којим се изражавао.

Стога сам склон да га назовем - џејзиком.

Џејзик је језик који је овладао високотиражном штампом.

Пошто је прилично безболно, мада опрезно и више као шала (у емисијама Минимакса) навирио у гласила, џејзик је почео, миц по миц, да се шири, па и сили, као сваки простак који се докопа нечег што је сматрао да му је недостижно. Јер, они који се џејзиком служе, углавном немају шарм и аутентичност које је поседовао родоначелник.

А и - што личи Марку, не личи Јанку. (У преводу: Што личи једном, не личи и другом. Морам да преводим. Пошто није енглески.)

Све више разбојника и лопурди добијало је могућност да се њихови "интервјуи" појављују у новинама које се штампају у великом броју примерака, са великим и многобројним фотографијама, како сопствених ликова, тако и њихових вила са видео надзором и (великим) гобленима изокачињаним по дуварима испод таваница осликаних новоцрквеним фрескама. Са расним псима. И женама. И као што се грудва снега бачена низ спуст наочиглед увећава претварајући се у зачуђујућу громаду, тако је и поменута појава догурала до данашњих дана у нама видном обличју.

Бивши криминалци данас су бизнисмени у спрези са појединим политичарима, (данашњи тек утиру пут ка истом циљу), бивше кафанске певаљке "са магистрале" постале су "звезде", (данашње тек утиру пут ка истом циљу), а све скупа изродило је посебну врсту штампе која се углавном бави светом нових богаташа и њихових перјаника.

А тамо, у тој штампи, место је за утемељење новог језика новог доба земље Србије која постаје све мања, али су јој зато тешкоће све веће. Тако (кроз две врсте штампе) виде се два упоредна света, али и како се прожимају.

Џејзик се шири неумитно.

А језик који "прихвати народ", познато је, постаје званичан.

Џејзик надолази, "старе" речи нестају.

"Курир": Жетон или 500 кинти. (Објашњење: Ако неко у "Меркатору" изгуби жетон за паркирање мораће да плати толико.); Бранка Невестић (изгубио сам у документацији шта је по занимању) је одлепила за аутом "пежо 207"; Обрачун тренера. Вучићевић: Бајевићу, ј...м те у уста!: Фолирали Звекија (Звеки је надимак одмила тада осумњиченог за убиство премијера Ђинђића); Александар Симовић је стан на Новом Београду користио као један од штекова (објашњење: склоништа); Бабе одлепиле за Жељком (Јоксимовићем); Певајте, беретке! (Објашњење: Раде Булатовић ослободио чувања службене тајне 16 бивших припадника ЈСО како би могли да сведоче пред хашким истражитељима.); Ђани је фасовао поломљен нос јер није прихватио предлог зајмодавца да им уместо новца...; "Скандал": Ана Кокић изгребала руке маказама. Желећи да уштеди лову, одлучила да сама ошиша свог малтезера. Кинта јој је, истина, остала у џепу али зато неколико дана неће моћи да покаже руке…; "Свет": Сузана Манчић превалила тол′ки трип да би фасовала грип. (Објашњење, потпис испод слике: С. М. је добила кијавицу на Маурицијусу.)...

Наведено није узбуђујуће, не боде очи, јер смо навикли.

На све се навикне.