Опасност од насиља

Српско–албански сукоб око статуса изражава настојања две стране да контролишу територију и ресурсе. Процењује се да се на територији Косова налази знатан део светских залиха олова, цинка, никла, хрома, магнезијума и другог рудног богатства. Постоје и значајна налазишта стратешке сировине бора, који се употребљава за повећање тврдоће челика и користи за нуклеарне реакторе. Идеја да се овлада овим ресурсима постала је изузетно снажан мотив који се прелива кроз често кршење људских права, насиље, убиства и протеривања. Међутим, управо у овом домену могуће је и решавање кризе. Уколико би се сукоб решио фер договором о расподели акција у приватизацији и заједничким пројектима (на пример, заједничка производња електричне енергије), мотив за сукобе могао би се преокренути у енергију за сарадњу. Ту је домен у коме може помоћи формула: развој уместо војно–полицијске контроле територије!

С друге стране, насиље је једна од основних карактеристика живота на Косову, нарочито у односу према српској и другим етничким и политичким мањинама. Такође, опасност од албанског екстремизма по регионалну стабилност и безбедност није целовито разматрана. Висок је ризик од екстремистичког деловања и насиља у Македонији, како би се она "преобликовала" у "двонационалну федерацију". Иза ове претње је свеалбански етно-националистички покрет. Отварање разговора о будућем статусу Косова интензивирало је припреме свих заинтересованих и повећало њихова очекивања и страхове. То се потврдило и на примеру Политичке платформе одборника – Албанци Прешевске долине (општина Прешево, Бујановац и Медвеђа), усвојене 4. јануара 2006. године. Претеће делује процена из платформе "да док се не реши правилно питање Албанаца ове долине, цео регион биће стално жариште и препрека за евро-атлантске интеграције".

Појава бораца ОВК у Тузима (Подгорица), у октобру 2006. намеће нова питања и зебње због упорности у настојању Албанаца да остваре "јединствену етничку територију" на западном Балкану и дестабилизују Црну Гору.

Неспремност или немоћ да се овај покрет маргинализује указује на забрињавајуће одсуство демократских капацитета у албанској заједници, што међу суседима изазива подозрење и страх. Наравно, да ово подозрење одржава у животу и повремено снажи друге етно-национализме, нарочито српски. Осим тога, у јавности Србије и Македоније, као и код самих Албанаца, снажно је уверење да поједине групе албанских екстремиста и парамилитарних организација имају подршку НАТО-а и да она потиче из доба ОВК. Чврсто је и уверење да је руководство ОВК повезано с мрежом организованог криминала и пословима са дрогом.

У интересу Србије је да Косово буде стабилно. За читав Балкан, а нарочито за Србију, било би опасно ако би Косово наставило да се развија у неку врсту "балканског Авганистана" . Тада би Косово било пре свега извор претње од трансфера тероризма и организованог криминала, што би Србију приморавало на велике трошкове за војску и полицију, односно за одржавање безбедности.

Србија би требало да свој интерес за стабилношћу Косова искаже и кроз конкретне иницијативе и активности. Најбоље би било када би се то догодило у виду "безбедносног пакета" о коме би се разговарало унутар процеса дефинисања будућег статуса Косова. До сада није било таквих покушаја.

"Безбедносни пакет" би требало да обухвати следеће полазне позиције:

ЕУ, САД и НАТО требало би да буду главни чиниоци међународног утицаја на Балкану, док би снажно међународно присуство и ангажовање предвођено ЕУ и САД трајало највероватније до краја наредне деценије; постепено укидање ад хок институција као што су Унмик, Пакт за стабилност и друге, учвршћивање процеса стабилизације и придруживања ЕУ и преношење одговорности на локалне вође и заједнице; подржати најразличитије облике сарадње у подрегиону, а један од ових облика могло би да буде успостављање Клуба заједничке одговорности за безбедност на западном Балкану, који би координирао заједничке акције Албаније, Македоније, Црне Горе, Србије и међународних и локалних власти на Косову, НАТО и ЕУ у суочавању с безбедносним ризицима (организовани криминал, политички екстремизам и тероризам).

Данас на западном Балкану нема ризика да ће значајан број муслимана подржати исламске екстремисте, али то не значи да они не постоје. Неколико дана проведених у јужној Митровици и Пећи на Косову, или у Новом Пазару у Санџаку, биће довољно да се осети утицај Вехаби покрета. Активности неких исламских организација у Босни и на Косову могу постати изузетно опасне по безбедност, јер ове организације промовишу радикалан ислам, који је неспојив с демократским друштвима и мултиетничким окружењем. У околностима ограничене подршке, ове групе могу постати атрактивне за становништво које је трауматизовано сукобима. Стога је неопходно да се пажљиво прате активности исламских организација у Босни и на Косову, поготово оних које су повезане са терористичким мрежама.

Координатор Форума за етничке односе