Околиш који је креирао мит

Хапшење и одлазак Младића у Хагразоткрива не само његов мит, већ много више сам околиш који је креирао тај мит.Оставимо по страни онељудекоји сусе отворено супротстављалињеговом хапшењу,називајући то издајом,и здушно бранећи његову политику,називајући је одбраном српског народа.Јерс таквом одбраном,они историјски укопавају и Младића и себе.Нас,међутим, треба вишеда брине онај део политичког сегмента који је формално подржаохапшење,али је тужан,несрећан и срамота га јекако је то хапшењеизведено.односно како се понео сам Младић.Зашто ухапшеник Младић није достојно репрезентовао лик угледног српског генерала који је,замислите,„бранио свој народ”?Извлачени су из историје примери понашања немачких и јапанских генерала који су се достојанствено предавали,том приликом били и лепо обучени и у белим рукавицама.Младић је,кажу,био далеко испод тих узора.

Дакле, сви они који иначе уважавају међународне обавезе Србије,према Хагу и према Европској унији,у исто време нескривено жале што је Младић ,,издао свој мит“.Разлог томе је у непревладаном, али од јавности скривеном гледању на протекле међуетничке ратове,на којима је Младић изградио свој мити са којима Србија свакако не би могла у Европску унију.Нисмо сигурни који проценат популације стоји на становишту да Младић не оличава ослободилачке ратове народа већ ратове за етничка чишћења и геноцид,ратове за територије и покоравање народа.Колико је у свести грађана прихваћено да то није био рат за напредније друштвено уређењевећ рат за задовољење националистичких представа из 19.века.Нисмо сигурни да већина тако мисли.Србија мора да схвати да је то био најсрамнији и најназаднији рат у њеној историји (мада она формално у рату у БиХ није учествовала).Да није тако зашто бисмо и после пада Милошевићатако дуго били таоци старог друштва и превазиђених схватања. Младић и није могао бити бољи него што је био рат који је вођен и због којег још нисмо очистили наше душе. Интересовање за људскепотребеМладића (да има јагоде,телевизор, дапосети гроб ћерке) и брига за његово здрављемаксимално суљудски иоправдани.Ипак не можемо занемаривати суштину ратова на чијем се челу он налазио.И да је његово хапшење велика прилика не само да у свету скинемо тежак обол срама,већ и да се српском народу до краја отворе очи пред страхотама блиске прошлости.

Зато је од суштинског значаја обећање председника Тадића да ће Србија дапружи јасну слику о томе како је Младић успевао да се 16 година скрива од власти.И колико је тачна једна од битних претпоставки да су у томе саучествовали и врхови власти.Да су и они имали у свему овоме уделаније нереално.Јер без њих Младић се не би могао тако дуго скривати.У сваком случају,актуелна власт нема разлога да било шта скрива,особито пред Европском унијом чијем чланству тежимо.Не би требало да страхује ни од бирачког тела да ће бити оптужена због „издаје”.Та оптужба ће трајати докле год траје националистичко духовно загађење Србије.

публициста