„Фијат” је мамац за странце

Поређење из недавног текста у нашем листу Алберта Јегера и Богдана Лисоволика, само је једно од многих за новинску рубрику „Веровали или не”. Шеф Мисије ММФ-а за Србију и стални представник ММФ-а у нашој земљи подсетили су нас да смо пре 20 година извозили око 70 одсто производње, а данас само око 25 одсто. За Риплија је и податак да је у претходнихдесетгодина, колико год да је било прекобројних, бројзапосленихупрерађивачкојиндустријипреполовљен. Како од ламентирања над погубним деведесетим и промашајима економске политике у протеклој деценији нема вајде, људи од струке су предложили „шта да се ради”.

У најкраћем – да би се опстало, мора да се извози. Ово је много „мекши” захтев од некадашњег јапанског – извозити или умрети. И Јапанци извозе.

Аутори „Посткризног модела развоја 2011–2020”, предоченог јавности прошлог лета, поручили су властима да што пре напусте до тада примењивани рецепт који је подстицао увоз и потрошњу, на рачун, најблаже речено, запостављене производње и извоза. Све с циљем да се омогући „одрживи развој”, што у најкраћем значи да се спречи даљи раст незапослености, сиромаштва и свега што оно са собом доноси. То може да се оствари, аутори су записали, а актуелна власт примила „к знању”, уз обећање да ће уважити препоручену развојну стратегију, ако се постигне просечан годишњи раст индустријске производње, пре свега размењивих добара, за 6,9 одсто. Тако би се омогућио годишњи раст извоза од 13,5 одсто и повећање његовог учешћа у бруто домаћем производу на 65 одсто. Уз годишњи просечни раст БДП од 5,8 одсто, вредност свега произведеног у 2008. од 34,26 милијарди евра, што је 4.651 евро по становнику, у 2020. би достиглапросечних 8.000 евра по становнику, односно 52,7 милијарди евра.

И, што је најважније, нова економска политика донела би 400.000 нових радних места.

Др Мирослав Здравковић, аутор извозне стратегије у моделу развоја до 2020, подсећа да је Србија у периоду 2001–2008. остваривала релативно високе годишње стопе раста извоза робе и услуга (20,9 одсто у еврима). Међутим, ни тако висок раст није допринео повећању учешћа робног извоза у БДП-у (22,2 одсто у 2008.), што је после Албаније најслабији резултат у Европи. Тако је створен велики спољнотрговински дефицит (24,1 одсто БДП у 2008) који је одлучујуће утицао на рекордни дефицит текућих плаћања са иностранством (18,7 процената БДП-а у 2008). Покривеност робног увоза извозом износила је само 47,9 процената. Истовремено, структура извоза – сировине, репроматеријал, храна –показује да је реч о извозу који је типичан за мање развијене земље.

Да би се повећао извоз и избегле непријатности, као што су даљи раст незапослености, сиромаштва и висока задуженост земље у девизама, пред властима до краја ове деценије стоје крупни задаци.

– Пре свега, мора се избегавати реални раст вредности динара – истиче Здравковић.– Поред тога, неопходан је и наставак европских интеграција, уз истовремено повећавање економске сарадње у региону ЦЕФТА. Већ више од једне деценије имамо споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, али нису искоришћене велике могућности извоза у ту земљу, као и земље ОПЕК-а и Медитерана. Истини за вољу, ни припаднике наше дијаспоре нисмо убедили да у Србији вреди улагати да би се из ње извозило без царине на тржиште од око 800 милиона становника.

Од демократских промена је могло више да се уради и на поједностављивању услова за пословање у Србији, на шта указују и годишња рангирања Светског економског форума.

Као добар пример привлачења страних улагача, Здравковић истиче привлачење инвеститора у аутоиндустрију. Према његовим речима, повратак „Фијата” у Крагујевац, као и долазак многих произвођача делова и опреме за индустрију аутомобила, биће од великог утицаја на повећање запослености и производње за извоз у овој деценији. Заједничко предузеће „Фијата” и Србије већ 2013. године извозиће за 1,3 милијарде евра. На „Фијату” примењени „мамац” за привлачење инвестиција, преузет од Словачке, требало би искористити и за придобијање великих компанија електронске и машинске индустрије.

Прошлогодишњи извоз аграра и прехрамбене индустрије од 2,2 милијарде долара, са оствареним суфицитом од 1,2 милијарде, убедљиво је потврдио своје могућности. Најновије мере Владе Србије за помоћ аграру, као и нове могућности извоза на велико тржиште Русије, отварају нове могућности аграру.

Александар Микавица