Анаконда у Србији

Анализирајући уџбенике из познавања природе и друштва, професор др Бригита Петров, са Института за зоологију београдског Биолошког факултета, нагласила је да би она била задовољна када би бруцоши на њеном факултету знали бар половину градива из неких лекција које се нуде деци у трећем разреду основне школе!

Професорка Петров је на недавном скупу посвећеном уџбеницима за млађе основце, указала на чињеницу да има између 19 и 30 појмова по лекцији у уџбеницима из поменутог предмета за "трећаке". Рецимо, у уџбенику "Народне књиге" има чак више од 500 појмова из живе природе. А да се градиво може изложити и са мање појмова показују на пример књиге природе и друштва издавачке куће "Едука". Ту укупно има 150 појмова.

Превише детаља

– Има издавача који шуму или водена станишта приказују с превише детаља. Дају различите примере типова шума, вода, с пуно животиња и биљака. Има наравно и оних, попут "Драганића" и "Креативног центра", који све то дају кроз мање појмова. Тада је градиво мање разуђено и дато је на начин примеренији узрасту основаца од првог до трећег разреда – сматра професорка, указујући да на уџбеницима већине издавача треба још порадити како би из њих деца учила биолошки да мисле.

Она за "Политику" каже да је веома добро урађен уџбеник познавања природе и друштва у издању "Едуке". Аутори су тачно протумачили програм, добро су погодили примере, лекције нису оптерећене великим бројем података. Обично није тако. Губи се суштина из два разлога: или је градиво толико "поједностављено да се губи на тачности" или су деца избомбардована чињеницама, информацијама, па заправо од дрвећа не виде шуму.

Поједини уџбеници из познавања природе и друштва препуни су грешака, посебно они "Народе књиге". Испод многих слика дати су погрешни потписи. Тако се, рецимо, у нашим шумама појавила анаконда, дакле, змија која живи у Амазонији и достиже и до 12 метара дужине. Ровац је дат као термит. Погрешна је слика и за кромпирову златицу. Морска корњача је смештена у наше баре. Мешају се на сликама зечеви и кунићи, а гугутка је дата као голуб. Чак ни сврака није сврака.

У ђачким књигама Завода за уџбенике није баш најбоље објашњен појам адаптације, односно прилагођавања животиња и биљака животу у, рецимо, шуми. Најчешће се говори само о њиховим општим одликама, а не о специфичностима, па деца не схватају и не разумеју како је, на пример, нека животиња прилагођена животу у шуми.

– Код свих издавача који имају и нуде уџбенике за свет око нас за први разред јавља се исти проблем. Мало је примера у лекцијама кроз које деца треба да науче делове тела животиња. Обично су ту крава, риба, петао и неки инсект. А после се од деце тражи да закључе које делове тела имају животиње. Требало би ипак да се убаци још понеки пример, попут морске звезде и кишне глисте – сматра професорка са Биолошког факултета.

Она указује и на слику рибе, поред које је питање: "Помоћу којих се делова тела крећу животиње чија је животна средина вода? " Деца ће схватити да су то пераја. Али пераја нема ни морска звезда, ни морски јеж, нити рецимо медуза.

Погрешно навођење

– Деца се заправо наводе на погрешне закључке – упозорава наша сабеседница.

Она, међутим, наглашава да су углавном све ове грешке лако поправљиве и да је уочила да су издавачи спремни на сарадњу. Није, вели, лако ни направити уџбенике за основце у нижим разредима, јер је за то потребно знање из различитих области. Науку треба приближити деци од шест, седам, осам или девет година. Много је лакше урадити факултетске уџбенике.

– Уџбеници за ниже разреде основне школе су сада много бољи него што су били раније. Пошто постоји конкуренција, издавачи се труде да ђачке књиге буду што примамљивије – напомиње професорка Петров.

С тим се слажу и стручњаци са Института за психологију др Дијана Плут и др Јелена Пешић.

– Грешке које се појављују се углавном могу лако исправити. Издавачима ћемо послати листе исправки. Неки уџбеници су међутим непоправљиви, попут оног из српског језика за трећи разред "Језик и изражавање 3", аутора Јована Вуксановића. Тај уџбеник ће морати да буде повучен – сматра Дијана Плут.

Она каже да ауторима треба дати више времена да раде на уџбенику, а њена колегиница Јелена Пешић сматра да наставни програми нису довољно јасни и упозорава да нису утврђени ни стандарди квалитета уџбеника.

– Уџбеници за ниже разреде основне школе по ликовно-графичкој структури личе на стране школске књиге. Примакли су се у свету препознатљивим радним уџбеницима, јер садрже и питања, задатке и огледе. Зато ти уџбеници нису досадни, деца се укључују у разне активности и интелектуално су мотивисана да уче – вели Јелена Пешић.