Исламска наука и модерна технологија

Египатски стручњак за високу технологију Веил Гоним, један од првопласираних на овогодишњој листи 100 најутицајнијих људи света према оценама магазина „Тајм”, боравио је недавно у калифорнијском Научном центру у Лос Анђелесу, на изложби „1001 пролазак”. Повод његовог гостовања била је поставка научних достигнућа исламског света која пружа до сада најкомплетнију хронику „златног доба” науке у исламском свету од 7. до 17. века.

Интернет активиста Гоним, који је помогао у покретању револуције која је почетком године, после 18 дана протеста, довела до свргавања председника Хоснија Мубарака, примио је том приликом награду „Профил храбрости” коју додељује фондација Библиотеке „Џон Ф. Кенеди”, а говорио је о свом активизму путем друштвене мреже Фејсбук.

„Друштвени медији и Интернет, и технологија уопште, били су инструментални за подстицање револуције у Египту, што показује да уистину можете да користите технологију да бисте постигли оно што је некада и теоријски деловало немогуће”, истакао је Гоним, тренутно запослен у компанији „Гуглу”.

Он је истакао да је нова технологија нашла корисну примену у Египту, где су важни лични контакти и додао да је размена информација преко друштвених мрежа као што је Фејсбук, постала политичка алатка младих Египћана.

„Млади су то користили као средство за изражавање својих ставова, као пут за сарадњу и организацију – само реците не неправди, злостављању и корупцији”.

Током протеста на Тргу Тахрир, Египћани су прихватили друштвене мреже на Интернету и мобилне телефоне са дигиталним камерама.

„У чврсто повезаном свету, у којем технологија премошћује све јазове, треба да схватимо да смо исти и да имамо много заједничког, више него што имамо разлика. Крајње је време да то схватимо. Свако у овом свету има своју улогу, која треба међусобно да нас зближи”, сматра Веил Гоним.

„Чак ако нас и не уведе у ново 'златно доба' науке, нове технологије ће допринети побољшању света”, закључио је Гоним на изложби о достигнућима исламских земаља у средњем веку.

Изложба „1001 проналазак”, која је раније приказана у Лондону, Истанбулу и Њујорку, представља научна достигнућа у исламском свету на подручјима као што је медицина, у којој су лекари пре хиљаду година употребљавали хируршке инструменте који изгледају као савремени.

Амерички педагог Морис Коулс је припремио школски програм о периоду којем је посвећена изложба, а који назива првом глобалном ером.

„Ту имате људе свих вера, сваког порекла, готово свих култура и боја, који раде за заједничку ствар. Када погледате изложбу, видећете хришћане, муслимане, Индусе, припадника сабејског племена које више не постоји, а који су дуго времена коегзистирали”.

Интерактивни експонати на изложби (главни презентер је глумац Бен Гинсли, добитник Оскара за улогу у филму „Ганди”) приказују достигнућа у уметности и архитектури у исламским земљама, у време када Европа није толико идејно „цветала”.

„То време је заиста било процват уметности и науке у средњем веку, који се у највећем делу Европе сматрао Мрачним добом, што заправо није био, али свакако да су исламски народи тада технолошки и научно били испред Европљана”, сматра Дајан Перлов, члан Научног центра.

Р. С.