Етички комитет МОК проверава Авеланжа

Међународни олимпијски комитет (МОК) је повео истрагу против Авеланжа због сумње да је примио мито. Додуше, 95-огодишњи Бразилац није осумњичен да је нешто нечасно урадио као његов члан, а то је постао још 1963, него као председник Светске фудбалске федерације (Фифа).

Етички комитет МОК се латио тог посла на основу Би-Би-Сијевог филма „Панорама” у којем је Авеланж оптужен да је 1997. узео милион долара од ИСЛ, Фифиног пословног партнера, који је хтео право да преноси утакмице са Светског првенства 1998. у Француској. Фифа, разуме се, одбија да посумња у лик и дело свог председника од 1974. до 1998, који до сада није хтео јавно да се брани од сумњи. Није наодмет да се подсети на његове речи од раније: „Сви траже грешке, пошто сви хоће да буду у фотељи председника Фифе”.

С обзиром на околности пре ће бити да је овде права мета Швајцарац Јозеф Блатер. Као генерални секретар од 1981. до 1998. био је толико поуздан Авеланжов човек да је с његовим благословом изабран 1998. за председника Фифе.

Енглези никако да се помире с тим да су изгубили битку од Русије за домаћина Светског првенства 2018. Од тада не пропуштају прилику да оцрне Фифу и њено руководство и да траже да Блатер оде. У то коло се ухватио чак и председник британске владе Камерон, мада некада то није била одлика џентлмена на његовом положају

Не изненађује ни што је британски филм подстакао баш МОК да крене у истрагу против Авеланжа. И за то је, вероватно, крив Блатер, јер је изјавио да од 115 чланова МОК-а, а и он је један од њих, само 45 имају непосредну везу са спортом, док осталих 70 само гледају како да извуку личну корист из тога.

Би-Би-Сијева серија „Панорама” је претходила избору домаћина светских првенстава 2018. и 2022. Тамо је изнесено да су председник Бразилске фудбалске конфедерације од 1989. Рикардо Теишеира (до 1997. још и Авеланжов зет), председник Јужноамеричке фудбалске федерације од 1986. Парагвајац Николас Леоз и потпредседник Фифе из Африке Камерунац Иса Ајату добили од ИСЛ око сто милиона долара од 1989. до 1999! Можда у том грму чучи зец зашто је та фирма банкротирала 2001.

Бивши први човек енглеског Фудбалског савеза лорд Трисман је у Парламенту за пораз Енглеске у борби за домаћина Светског првенства 2018. кривицу свалио на већ познате „лоше момке”. Открио је да би Леоз свој глас „колевци фудбала” дао у замену за енглеску титулу витеза, а да је Теишеира препустио свој потез великодушним „смислите нешто што вреди толико колико бих могао да учиним за вас”. „Санди тајмс” је још објавио да је Ајату продао свој глас Катару, неочекиваном победнику у борби за домаћина 2022.

Као потврда да подмитљивост у Фифи није издвојен случај може да се схвати и то што су у ово умешана још двојица чланова Извршног комитета. Потпредседник Фифе Џек Ворнер је том приликом затражио два и по милиона фунти, али не за себе него за изградњу образовног центра на Тринидаду и Тобагу, с тим што би паре ишле преко њега, а он би се побринуо да буду наменски искоришћене. Касније је своју „молбу” допунио са пола милиона фунти за телевизијска права да пострадали од земљотреса на Хаитију могу да гледају утакмице са Светског првенства. Тајланђанин Ворави Макуди је, био скромнији: тражио је да добије телевизијска права за пренос једне једине утакмице (Тајланд – Енглеска, отказана после гласања).

Енглески министар спорта Хју Робертсон је, додуше, признао да ће бити тешко да се докажу оптужбе лорда Трисмана, јер су то били „незванични разговори с појединцима”. Без обзира на то најавио је да би Енглеска могла да иступи из Фифе, ако она ништа не уради по питању оптужби за корупцију. Наду да би одлука о домаћину Светског првенства 2018. могла да буде промењена у њихову корист на Острву, наводно, нико не гаји.

Да ли је било куповине гласова тек треба да се утврди. Међутим, доказано је да је 2000. приликом бирања домаћина Светског првенства 2006, било мутних радњи. Приликом одлучујућег гласања Чарлс Демпсеј се није појавио, па је Немачка победила Јужну Африку с 12:11, а он је баш имао овлашћење Океаније да, ако Енглеска испадне, гласа за афричког кандидата. После се правдао да је био под страшним притиском, али тада још нико није сматрао да ова гарнитура Фифе треба да оде.

Више се готово нико и не сећа неких Блатерових револуционарних замисли, као што је да се светско првенство игра на две године, а не на четири, јер тако за исто време може дупло више да се заради. Да и не говоримо о неким усавршавањима правила игре као што су „златни” и „сребрни” гол (у првом случају се продужеци прекидају кад се да гол, а у другој, дорађеној верзији не мора да се игра други продужетак, ако се први није завршио нерешено).

Иван Цветковић