Шумахер за сва времена

Немачка спортска јавност имала је прилику да у анкети веб издања магазина „Билд” изабере најбољег спортисту свих времена. У избору је учествовало 56.652 читалаца, а убедљиво највећи број гласова (28,36 одсто) добио је седмоструки шампион Формуле један Михаел Шумахер испред фудбалера Франца Бекенбауера (12,95) и кошаркаша Дирка Новицког (10,35). У „топ десет” најбољих спортиста су се и две жене, тенисерка Штефи Граф на четвртом и бијатлонка Магдалена Нојнер на седмом месту.

– Ово признање ми посебно годи с обзиром да изузетно поштујем све спортисте који су били у конкуренцији. Све су то великани у својим спортовима – истакао је Шумахер.

Иако је његова шампионска серија практично завршена 2006. године, Шумахер (42) и даље има највећи број фанова. Каријеру је почео 1991. у „Џордану”, а годину дана касније постао је први возач „Бенетона” ком је две године касније донео титулу са осам победа у сезони. Звездане тренутке доживео је и многе рекорде у најатрактивнијој аутомобилској конкуренцији оборио у болиду „Ферарија” за који је потписао уговор 1996. Уследило је пет узастопних титула, укупно 72 од 91 победе у каријери, после краће паузе још једна за рекордних седам. После Велике награде Италије 2006. повукао се из каравана, али прошле године вратио на стазу у тиму Мерцедеса.

Франц Бекенбауер (66) био јер први немачки фудбалер који је одиграо 100 мечева за репрезентацију. Дебитовао је у друголигашу Бајерну 1964, као крило и центарфор, а светску славу стекао је играјући на позицији „либера”. Са клубом из Минхена освојио је четири шампионата, три титуле првака Европе и Куп Уефа, на 427 мечева постигао је 60 голова. Бранио је боје Космоса из Њујорка и Хамбургера, а за државни тим одиграо 103 утакмице (14 голова). Као репрезентативац освојио је титуле европског (1972) и светског (1974) првака, а као селектор прво место на Светском првенству 1990. Тренирао је Олимпик и Бајерн, чији је данас члан управе.

Ако се за неког спортисту може рећи да је „човек тим”, онда је то Дирк Новицки (33). Један од најбољих европских кошаркаша свих времена крунисао је НБА каријеру титулом, спектакуларним играма у плеј-офу, посебно финалу против Мајамија. Стуб тима из Тексаса је од 1998. године, а у најјачој лиги на свету изборио се за статус мега звезде. Десет пута је био учесник „ол стар” мечева, у четири наврата изабран у стартне петорке НБА, 2007. је био најкориснији играч лиге (први Европљанин), а ове најбољи актер плеј-офа. Седам пута биран је за најбољег играча године Старог континента, 2005. за МВП шампионата у Београду (довео Немачку до финала). Највећи репрезентативни успех остварио је на ЕП у Београду 2005, када је довео Немачку до финала и проглашен за најбољег играча турнира.

Четврто место у избору читалаца „Билда” припало је легендарној тенисерки Штефи Граф (42) која је добила 10,47 одсто гласова. У каријери је освојила 107 турнира (испред ње су само Навратилова са 167 и Еверт са 154), чак 22 „грен-слем титуле (седам пута Вимблдон, шест Ролан Гарос пет Њујорк и четири Мелбурн), злато на Играма у Сеулу 1988. Још увек држи рекорд са 377 недеља на првом месту светске ранг листе.

Други фудбалер који се нашао на листи десет најуспешнијих , на петом месту (3,99 одсто гласова), је Фриц Валтер (1920-202). Читаву каријеру провео је у Кајзерслаутерну (данас стадион носи његово име), одиграо је 411 утакмица и постигао 380 голова. Био је стрелац префињене технике и покрета, разноврстан шутер. За репрезентацију је одиграо 61 утакмицу и постигао 33 поготка, а круна каријере је титула светског првака 1954.

Борису Бекеру (44) припала је шеста позиција (3,18 одсто гласова). Најмлађи победник Вимблдона (са 17 година) освојио је 49 турнира, шест највећих, а недостаје му једино титула са Ролан Гароса. Био је 1991. светски играч број један, препознатљив по снажном сервису и волеј игри. Зарадио је од турнира 25 милиона долара, а био је годинама у врху, у можда најјачој конкуренцији свих времена, Виландера, Лендла, Едберга, Мекинроа, Куријера, Сампраса...

Магдалена Нојнер (24) је немачка снежна хероина. У бијатлону је почела да се надмеће са девет година, а у пребогатој колекцији има две златне олимпијске медаље и десет са светских првенстава. Зато и не чуди што је добила поверење (2,98 одсто оних који су учествовали у анкети.

На осмом месту (2,53) је „мистер гол” Герд Милер (66), фудбалер који је уз Бекенбауера и Сепа Мајера обележио један период Бајерна, немачког и светског фудбала. У 427 мечева у Бундес лиги постигао је 365 голова, освојио четири титуле првака три Купа европских шампиона. За „панцере” је одиграо 62 утакмице (68 голова), освојио титуле европског (1972) и светског (1974) првака. Играо је и за америчку екипу Форт Лаудердејл страјкерс, а тренутно је тренер резервног тима Бајерна.

Макс Шмелинг (1905-2005) био је први Европљанин светски боксерски шампион (1930), али се прославио тек победом над „црним бомбардером”, по мишљењу многих стручњака највећим боксером свих времена, Џое Луисом, у Њујорку 1936, пред 60.000 гледалаца. Две године касније уследио је реванш, Американац је победио нокаутом у првој рунди, а због политичких прилика, оба меча, у обе земље означени су као „борба добра и зла”, упркос чињеници да су били велики пријатељи. Шмелинг је 1940. мобилисан и као падобранац учествовао у десанту на Крит, где је повређен. По окончању рата, без новца, био је приморан да настави каријеру, коју је окончао у 43. години са 56 победа, десет нерешених и само четири пораза.

Листу десет најуспешнијих спортиста у избору „Билда” закључио је актуелни светски првак у Формули један Себастијан Фетл (24), најмлађи у историји. Ускочио је у болид 2007. као пробни возач БМВ Заубера после повреде Роберта Кубице и „одвезао” се до звезда.

Мирко Стојаковић