Коју књигу да купите свом детету

„Не могу довољно да Вам захвалим што сте ми помогли да изаберем књиге, јер сам провела сат времена разгледајући их, али има их толико и не знам шта је за који узраст примерено! Деца су данас зрелија и занимају их другачије теме него када сам ја одгајала децу”, недавно се у књижари старија госпођа захваљивала продавачици. Подстакнута овим коментаром, одлучила сам да истражим које књиге би деца волела да добију на поклон (и да ли би уопште такве поклоне желели).

Према истраживању које је спровео „МЦ Мост”, по наруџбини Народне библиотеке Србије, у фебруару ове године утврђено је да је 43 одсто младих узраста од 14 до 18 година купило неку књигу у последњих годину дана, док чак 68 одсто тих који су купили књигу, купује их бар једном у три месеца (што представља скок у од 27 одсто у односу на 2006. годину). Млади који нису купили књигу у последњих годину дана, као главне разлоге за то наводе да немају времена за читање (18 одсто) или да немају новца (14 одсто). Књиге најчешће купују у књижари (74 одсто испитаника, што је скок од 20 процената у односу на 2006. годину) и од уличних продаваца (3 одсто). Рекло би се да је тржиште књига за младе у Србији врло обећавајуће.

Од библиотеке до Интернета

Занимљиво је видети и шта утиче на то да ли ће и које ће књиге да се купе. Млади кажу да најчешће купују књиге због садржаја (42 одсто), за поклон (13 одсто), 30 одсто због образовања и 19 процената по препоруци познаника. Очекивано, највише купују белетристику (61 одсто испитаника), стручне књиге купује њих 8 (пад са 19 одсто колико је испитаника изабрало овај одговор у 2006.), књиге за децу (11 одсто), публицистику (5 процената) и речнике, енциклопедије и атласе 5 процената (док је у 2006. години ове књиге куповало 14 одсто младих).

О књигама се углавном информишу преко Интернета (48 процената испитаника је навело овај медиј као извор информација), од пријатеља 35 одсто, са телевизије, 26, из новина 10 и из часописа осам процената. Велики раст утицаја Интернета потврђен је и одговором на питање „Да ли читате књиге преко Интернета?”, где се 33 одсто одлучило за потврдан одговор (што је повећање од три пута у односу на 2006. годину). У Америци, на пример, према истраживању из 2010. године, утврђено је да је око 60 одсто деце узраста 9-17 година заинтересовано да чита књиге преко електронских уређаја („Киндла” или „Ајпеда”), а трећина њих каже да би читало више из забаве кад би више књига било доступно у дигиталном облику.

Радује и чињеница, како једно истраживање рађено у Србији 2008. године показује, да око 60 одсто најмлађих школараца воли да чита и да редовно узима књиге из својих школских библиотека. Међутим, забрињавајуће је да је у том истраживању само 7 одсто средњошколаца навело да се у њиховим домовима књига цени и чита, а при том и само 5 процената одрасле популације има чланство у некој од библиотека. Можда је разлог за то управо поменута склоност нових генерација да читају књиге са Интернета и путем дигиталних уређаја.

Дигиталне књиге омогућавају и много бољу доступност и распрострањеност књига, што је у појединим земљама од кључног значаја за децу да се заинтересују за библиотеке и књиге. На пример, У Америци се сваке последње недеље септембра организује Недеља забрањених књига. Заправо, током целе године родитељи и школски одбори предлажу које књиге треба да буду избачене из школских библиотека и из школског градива (најпре лектире), јер су неподобне због идеја или речника који промовишу.

Које су књиге подобне за децу, а које нису

Занимљиво је погледати и листу од 100 најчешће оспораваних књига. На првом месту се налази серија књига о Харију Потеру (ауторке Џ. К. Роулинг), зато што родитељи сматрају да оне промовишу вештичарење, уче децу погрешним стварима и врло су мрачне. На другом месту се налази серија књига „Алис” (Филис Рејнолдс Најлор), због увредљивог речника и сексуалних садржаја. Следи „Чоколадни рат” (Роберт Кормие), неадекватан због песимистичног погледа на свет и вулгарности.

На четвртом месту нашла се књига „За танго је потребно троје” (Џастин Ричардсон и Питер Парнел), која приповеда о геј пару пингвина који подижу усвојено дете, а оспоравана је због промовисања хомосексуалности. На петом месту је култна књига „О мишевима и људима” (Џон Стајнбек), неподобна за децу због расизма, религиозних ставова и вулгарности.

Треба поменути да су се на овој листи нашли и наслови: „Авантуре Хаклбери Фина” (Марк Твен), „Боја пурпура” (Алис Вокер), „Ловац у житу” (Џ. Д. Селинџер), иначе у Хрватској прихваћена као лектира у средњој школи, „Убити птицу ругалицу” (Харпер Ли) и „Врли нови свет” (Олдос Хаксли).
Како забрана читања ових књига утиче на њихову продају, односно, да ли деца троше своја средства на њих? Добро је познато (а бројна истраживања и потврђују) да деца у пубертету имају склоност да траже управо оно што им се брани.

Зато и није чудно што је ауторка Џуди Блум (нашој публици позната по књизи „Боже да л’ си ту? Ја сам, Маргарет”), која има чак три књиге на листи забрањених (и то рангиране на 16, 43. и 87. месту), продала преко 65 милиона књига и има велики број клубова обожавалаца.

У Европи је ситуација доста другачија, а пре свега због организације рада школа и њихових библиотека. Док се у Америци нека књига може повући из школског програма на основу петиције родитеља, у Европи скоро сва контрола над садржајем који ће се предавати на часовима налази се у рукама предметног професора и реакције родитеља на списак књига које ће се набавити за школску библиотеку су врло ретке. На пример, неколико основних школа у Великој Британији је увело у списак лектире књигу „За танго је потребно троје”, која се у САД налази на листи од пет најчешће оспораваних књига.

Узраст одређује врсту књиге

Нормално је да нису сви садржаји адекватни за децу свих узраста, већ се и овде ради сегментација најмлађих потрошача. Деца од једне до две године највише воле чврсте књиге (од дебљег картона), које могу да носе са собом. Њихови омиљени садржаји у књигама су слике и фотографије деце која раде активности које су њима блиске, као што су спавање, играње, јело и у којима има само по неколико редова текста на свакој страни. Деца од две до три године преферирају књиге од меког картона, које су занимљиве и смешне. Теме које њих занимају су породица, склапање пријатељстава, храна, животиње, возила. Текст треба да буде дат кроз риму или са одређеним ритмом.

У периоду од треће до пете године воле књиге са причама, о деци која су слична њима самима, али о удаљеним местима и школи. У овом узрасту их занимају и књиге где се уче слова и бројеви. Поред тога, у свим наведеним узрастима воле књиге које их на неки начин изненађују, на пример, кроз разне звукове који се чују кад се окреће страница, односно оне књиге које су интерактивне.

Деца од пете године до школског узраста воле бојанке и књиге које су у веселим бојама, са великим бројем илустрација. И даље их од тема занимају породица и свакодневни живот, с обзиром на то да се тако могу најлакше препознати у главним јунацима и повезати са њима. У овом периоду нарочито су им занимљиве бајке у сликама. Деци до шесте године старости коју ће књигу да купе одређују родитељи (70 одсто свих дечијих књига купују жене средњег образовања и са просечним дохотком) и пријатељи, а 75 процената ових куповина се обави у класичним књижарама.

У нижим разредима основне школе, услед развоја читалачких способности, њима се могу понудити обимније књиге (и од неколико стотина страна у четвртом разреду), које се односе на авантуре, фантазије и мистерије. У вишим разредима основне школе деци се нуде већ књиге са доста широким спектром тема, а које ће изабрати, зависи од већ њихових изграђених преференција.

И даље су им авантуре једна од омиљених тема, а тренутно најчитанија књига у свету на овом старосном сегменту је свакако нека из серије о Хари Потеру. Њихов књижевни укус одређују мајке, наставници и очеви (управо наведеним редом), а често и сами наилазе на наслове који им се свиде, па их купе – 80 одсто куповина књига су непланиране, а њих 40 процената су потпуно импулсивне.

Деца од осме године почињу да губе интересовање за читање, а то интересовање са годинама још и више опада. Док више од половине деце чита из забаве, узраста 6-8 година, тај проценат пада на 25 одсто код младих узраста 15-17 година. Дакле, потребно је пронаћи нове начине како би се деца и после осме године интересовала за читање и како бисмо их неговали као купце и читаоце.

Једна од могућности је да им се књиге промовишу преко медија, чији су они велики корисници, али ће увек основни задатак за остварење овог циља остати на креативности издавача и књижара. Једно је сигурно, подаци су позитивни и уливају много више наде него подаци за одрасле потрошаче.