Хамлет иза шпорета
И онај ко воли да кува најежи се при самој помисли на свечанији недељни ручак за више од четири особе. Најаве ли се пријатељи и рођаци, почињу ноћне море од набавке и количине хране која мора бити готова у одређено време, па све до тога да ли ће се погодити укус за сва гостинска чула.
Да ли сте се, док сте се летос "гуштерисали" по белосветским и домаћим обалама, запитали ко се крије иза оних гомила хране које вас сачекају свако подне, вече или чак и јутро кад се ви релаксирано вратите са плаже или из пријатне шетње уз море?
Ако сте помислили да у огромној просторији иза ресторана, одакле допиру звуци лупања шерпи и ужурбани гласови, раде мађионичари, погодили сте, само што што је њихова капа бела, а зову се – кувари.
Шта све један кувар уради у току радног дана у већем хотелу на морској обали, прича Славиша Перић, професионални кувар више од две деценије, који цео радни век припрема јела за разноразну клијентелу у хотелима и ресторанима, па и на луксузним бродовима, на планинама, мору и језерима, док је овог лета у Чању, у хотелу "Златибор", свакодневно кувао за око 300 гостију и стотинак запослених.
За кувара мораш да се родиш, каже овај вижљасти Шапчанин, јер не можеш добро или чак сјајно да куваш ако не волиш тај посао. Славиша Перић је својевремено кувао и за председника Тита (био у тиму његових кувара), пратио га чак на неким путовањима, али је највише уживао по завршетку високих куварских школа на броду једне чувене бродске компаније. Пловили су свуда по свету, а он је спремао разноразна јела и посећивао најизмишљеније туристичке дестинације света. Једино му није одговарало што никада није могао да оде кући јер је на броду, и када сви оду на одмор, увек било барем двадесетак (гладних) људи за које је морао да кува.
Како изгледа кувати 100 литара супе, а да буде укусна, или припремити десетак јела и исто толико врста салата, предјела или посластица за "шведски сто"? Перић признаје да припремити 150 килограма бечких шницли није нимало лако, али, каже, кад види како гости прилазе и сипају још, хвалећи храну, то њему и тројици помоћника чини велико задовољство.
Иако постоје параметри за кување и тако великих количина, све је ствар укуса, искуства па, иако то не признаје, и мајсторства. Води прецизне забелешке шта од хране спрема, сам саставља јеловник, мислећи при том и на врућине, али и на здравствено стање гостију који треба да се осећају угодно и здраво. Зато су риба и морски специјалитети, као и маслиново уље, обавезни у Славишином морском менију.
Све набавке су под његовом строгом контролом и у кухињу не сме да уђе ни једна намирница коју он није прегледао. Иако постоје машине које знатно олакшавају рад у модерној хотелској кухињи (љуштење кромпира, сечење...), радни дан траје пуних 14 сати; и тако без престанка док траје сезона, дакле пуна четири месеца.
Тек после тога може се мало на одмор, кући у Богатић, да се посвети својој другој љубави – аматерском позоришту и глуми; туристе ће поново сачекати у хотелу "Олга Дедијер" на Копаонику. Па ко неће због скијања, нека дође због куварских мајсторија Славише Перића.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


