Гладијатори на два точка

Доста симболике има у начину на који су у четвртак увече представљени учесници 98. бициклистичке трке „Тур д Франс”, која почиње данас у покрајини Венди, недалеко од Нанта. У реплици арене из римског доба у Пиј ди Фуу 198 бициклиста из 22 екипе представљени су као што су некада представљани гладијатори, а они то заиста и јесу, иако се не боре хладним оружјем.

Њихова овогодишња арена је дугачка 3.430,5 километара, има 21 етапу – 10 равничарских, девет брдских (шест екстремно тешких), и по један индивидуални и екипни хронометар. Возаче очекују 22 брдска циља, 4 у Централном масиву, 9 у Пиринејима и 10 у Алпима, а највиши успон је у 18. етапи – врх Анђео 2.744 метара над морем: Али то је тек пола проблема у етапи дугој 200,5 километара, јер је коначни циљ у месту Галибије Сер Шеваље 2.645 метара над морем. Други пут, тачно после 100 година, „Тур” се пење преко Галибијеа, а овог пута у књигу „Тура” биће уписано да је нови највиши етапни циљ 2.645 метара.

Данашњи учесници „трке над тркама” ипак неће имати тако тежак посао као њихови претходници с почетка века, кад су трке биле дуге и више од 5.000 километара, а етапе и до 486 километара. Уз то путеви су тада били махом макадамски па су такмичари на леђима носили прибор за крпљење гума, смештај и исхрана били су спартански, а средства за опоравак – чврст сан и чаша вина.

То већ деценијама није тако, а „фармакологија” игра све значајнију улогу на „Туру”. Двојица победника у последњих петнаест година (Данац Бјарне Ријс 1996. и Американац Флојд Лендис 2006) су дисквалификована због допинга, бранилац титуле и троструки победник Шпанац Алберто Контадор је још под истрагом, као уосталом и апсолутни рекордер по броју победа Американац Ленс Армстронг...

Неслужбено први победник „Тура” који је користио допинг био је Италијан Гастоне Ненчини. Тада допинг није био званично забрањен, али ипак лекар његове екипе је искључен са трке пошто је признао да је Ненчинију уочи сваке етапе давао ињекцију...

Данас су методи допинга много софистицираније, а рације, претреси соба такмичара и тимских лекара, као и екипних аутомобила су већ постали саставни део „Тура”, а праву буру међу возачима прошлог месеца изазвао је Екип„” објавивши тајни спис Светске антидопинг агенције (ВАДА) која је проценила склоност ка коришћењу недозвољених средстава сваког од 198 учесника прошлогодишњег „Тура”.

Шпанац Карлос Баредо и Украјинац Јарослав Попович добили су чисте десетке” из склоности према коришћењу допинга, а Рус Денис Менчов, који је прошле године заузео треће место „деветку”. Победник Контадор је оцењен „петицом” (оцене су од 1 до 10), а другопласирани Луксембуржанин Енди Шлек „тројком”. Занимљиво је и да је Армстронг добио само „четворку” иако се његове победе највише оспоравају, посебно у Француској која нема победника „Тура” већ четврт века – од 1985. године у којој је легендарни Бернар Ино остварио своју пету победу.

Треба рећи да „индекс сумње”, начињен на основу комбинације података из „спортских пасоша” и резултата анализе узорака крви узетих од свих учесника „Тура” уочи старта, није погодио 49 бициклиста, а да су многи осумњичени, као и њихови тимови, најавили тужбе против Светске допинг агенције због каљања угледа. У ВАДА и Међународној бициклистичкој унији (УЦИ) нису се посебно узбудили због тога, већ су покренули интерне истраге да утврде како је тајни списак стигао до новинара „Екипа”.

Али вратимо се новом „епском” спортском такмичењу које ће се завршити у недељу 24. јула, као и увек, на Јелисејским пољима у Паризу. Фаворит број 1 за жуту мајицу, судећи по кладионицама је бранилац титуле и троструки победник Шанац Алберто Контадор (Саксо банк –Сангард). Квота Контадора је 1,65:1. Изазивач број један (квота 3,25:1) је прошлогодишњи вицешампион Луксембуржанин Енди Шлек (Леопард трек), а затим следе Италијан Иван Басо (Ликвигас Канондејл), Холанђанин Роберт Гесинк (Рабобанк) и Аустралијанац Кадел Еванс (БМЦ) с истоветном квотом – 30:1...

То, наравно, не значи даће се било ко од њих наћи на победничком постољу, а највише место на њему вреди 450.000 евра. Укупни награди фонд 98. „Тура” износи 3.200.000 евра. Трка може да почне.

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Нај, нај на „Трци око Француске”

Највише победа(појединци): Ленс Армстронг (19992005) – 7.

Највише победа (нације): Француска 36

Највише етапних победа: Еди Меркс – 34.

Највише етапних победа на једној трци: Шарл Пелисије (1930); Еди Меркс (1970, 1974) и Фреди Мартенс (1976) – 8.

Највише носилаца жуте мајице на једној трци: 1958. и 1987. – 8.

Највише дана у жутој мајици: Еди Меркс – 96 (7 учешћа).

Највише пута на подијуму: Рејмон Пулидор (14 учешћа од 1962–1976)) – 8 (три пута други, пет пута трећи).

Највише других места: Још Зотемелк – 6.

Највише узастопних етапних победа: Франсоа Фабер (1909) – 5.

Највише победа у прологу: Бернар Ино (1980-1985) – 5

Најубедљивија победа (после 1947): Стан Окерс (1952) – 28:17 минута.

Најтешња победа: Грег Лемонд (1989. испред Лорана Фињона) 8 секунди.

Најбољи спринтер (зелена мајица): Ерик Цабел – 6.

Најбољи брдски возач (тачкаста мајица): Ришар Виренк – 7.

Најдужи соло бег: Албер Бурлон (1947) – 253 км.

Најубедљивија етапна победа: Хозе Луис Виехо (1976) – 22:50 минута.

Најбржи пролог: Крис Бордман (1994, 7,2 км): 55,152 км на час.

Најбржи индивидуални хронометар: Дејвид Забриски (2005, 19 км) 54,676 км на час.

Најбржа етапа: Марио Чиполини (1999, 194,5 км) – 50,355 км на час.

Најбржа трка: Ленс Армстронг (2005) – 41,654 км на час.

Најстарији победник: Фирмин Ламбо (1922): 36 година, 4 месеца, 9 дана.

Најмлађи победник: Анри Корне (1904) – 19 година, 11 месеци, 20 дана.

Највише учешћа: Јоп Зотемелк – 16 (1970–1986).

Најдужа трка: 1926. – 5.745 км.

Најдужа етапа: Сабл д'Олон – Бајон (1919. и 1924) – 486 км.

Највише учесника: 1986. – 210.

Највишезавршило трку: 1991. –158.

Најмањезавршило трку: 1910. – 11.