Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Станови као од злата

Станови као од злата
Њујорк: поткровља скупља од милион долара

Токио, Осака, Лондон, Москва... следе Сеул, Женева, Цирих, Копенхаген, Хонг Конг, Осло, Милано, Париз. Њујорк је тек на 13. месту најскупљих градова на свету – показала је студија "Мерсер хјумана". У класификацији градова према трошковима живота узете су у обзир цене некретнина, хране и одеће, као и превоза и забаве.

У Лондону, најскупљем европском граду, цене кућа и станова премашиле су оне у Њујорку, које су дуго биле највише на свету. Подаци су из анализе познате светске агенције за некретнине, специјализоване за резиденције богатих – "Си-Би Ричард Елис Хемптонс интернешнел".

Просечна цена квадратног метра боље лондонске куће креће се око 25.000 долара, док је у Њујорку "само" 21.000. Менхетн, некада "забрањени град" за сиромашне, и даље је на лествици скупоће при врху светске листе. И што је посебно занимљиво, поткровља су на цени, из простог разлога што помоћу разних чуда технике могу да се отварају покретни кровови, поседују баште и мини вртови, а то се, наравно, одражава на цену. Такво једно луксузно поткровље од двеста квадратних метара достиже цену од милион и по долара.

Ако је Менхетн на источној обали САД ексклузива, онда је то на западној обали – Беверли Хилс. Стециште филмских звезда, за обичан народ има неразумне цене. Имање са кућом, где квадратура није толико важна али се зна да је велика, не може да се нађе испод три милиона долара. Луксуз се за тај новац подразумева.

И са ове стране "баре" најскупљи станови, кад се ради о ценама, знају да оду "у небеса". Скупе лондонске резиденције, на пример, највише траже и купују странци, углавном из источне Европе и са Блиског истока. Странци су власници већ више од половине кућа у Лондону чија цена прелази четири милиона долара. Овде постоје улице које се дословно могу назвати "авенијама милијардера".

У Авенији Бишоп велелепну вилу има, на пример, светски "краљ челика" Лакшми Митал. Кућу је купио од Бернија Еклстона, првог човека "Формуле 1", за 128 милиона долара. У гаражи ове вероватно најскупље резиденције на свету има места за 20 аутомобила, а ивице базена украшене су драгим камењем. У тој авенији живе, такође, познати произвођач намештаја Џералд Ронсон и власник "Експрес њуспејперса" Ричард Дезмонд... Куће, тачније имања су различита међусобно, али заједничко им је да имају велике вртове и базене. Најјефтинија, са шест-седам спаваћих соба, не кошта мање од шест милиона долара.

Иначе, нигде у Европи интересовање за такве објекте није толико колико је у Лондону.

Високо на овој лествици скупоће је и Токио где се цена квадратног метра луксузних резиденција креће око 18.000 долара. Затим следи Хонг Конг (14.000 долара за квадрат). У пренасељеном Токију и у облакодерима просечна цена квадрата је између пет и шест хиљада долара, у Осаки тек за који проценат нижа. Москва, некада "успавана лепотица" источне Европе, трпи најезду нових богаташа из унутрашњости. Зато стамбено не може да задовољи све оне који би хтели "квартиру" у њој. За стан од стотинак квадрата у кругу од неколико километара од Кремља потребно је да се издвоји више од пола милиона долара. Занимљиво је да купци не питају за цену, не ценкају се него су срећни када се уселе. Грађевинске фирме и агенције за некретнине чак праве листе чекања потенцијалних купаца што подсећа на помало заборављене деценије када се "лада" тако продавала.

И један град са простора бивше СФРЈ, Дубровник, по цени квадрата претекао је Монте Карло и Ницу. Четворособни стан на Страдуну, на пример, са погледом на залив продаје се по цени од милион евра и занимљиво је да су купци или из источне Европе или Хрвати који су се обогатили "преко ноћи". За петама Дубровнику су Свети Стефан и Милочер где се квадрати мере хиљадама евра, па се чак и плацеви не продају на ар него у квадратним метрима, и то од 2.000 до 5.000 евра.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.