Шта су донеле реформе лиге…

С носталгијом се старији љубитељи фудбала сећају југословенске Прве лиге, када је гостовања Жељезничара, Челика, тузланске Слободе, Олимпије, Сарајева, Ријеке и осталих посматрало и више од 60.000 гледалаца на нашем највећем стадиону, или преко 30.000 у Хумској, или 15.000 на Карабурми. И сви се слажу да су то била златна времена, неупоредиво боља него ова данашња.

Заборавља се, међутим, да је и онда било и прича о нерегуларности и намештању резултата и повика на судије. Заборавља се, вероватно, јер се тада боље живело па се и због тога чешће одлазило на утакмице. Због тога ево подсећања на неколико проблематичних ситуација…

Још у сезони 1957/1958 мечеве између Партизана и Црвене звезде судили су арбитри из иностранства (Италијан Ливерани и Аустријанац Кајнер), зато што „вечити ривали” нису имали поверења у домаће судије. Оба сусрета завршена су 2:2.

Изложени снажном притиску јавности, поводом сумњи у регуларност утакмица последњег 34. кола, челници ФСЈ су 20. јуна 1986. увели ванредне мере. Мечеви су поништени и наређено је одигравање нових. Поред тога, 12 клубова је кажњено одузимањем по шест бодова за наредно такмичење (трећина се извукла, јер им ти дуели нису ништа значили). Овом се успротивио Партизан који није играо нови сусрет с Жељезничаром у Хумској. Епилог – изгубио је и утакмицу службеним резултатом и титулу и учешће у Купу шампиона. Првак је постала Звезда, а фудбалска лопта се закотрљала и по судовима.

И док су суђења трајала завршила се и сезона 1986/1987, па смо опет имали два првака. По учинку на терену шампион је био Партизан, а према табели с одузетим бодовима Вардар. И опет су испаштали „црно-бели”, пошто су овог пута Скопљанци играли у Купу шампиона. Али ни ту није био крај. По наредби Уставног суда Југославије, коначну одлуку донео је Суд удруженог рада Србије 29. јула 1987. Поништене су одлуке ФСЈ и титуле враћене Партизану који је остао ускраћен за два учешћа у најјачем континенталном такмичењу.

Евентуални договори клубова покушани су да се спрече и увођењем пенала. Наиме, у случају ремија бољи с беле тачке освајао је бод, док је поражени остајао празних шака. Али, за четири сезоне (1988-1992) поново није било вајде.

За четири и по деценије у СФРЈ било је мање промена система такмичења, него у последњих 20 година. С распадом велике Југославије почело је и лутање у тражењу правог система, који би задовољио све укусе. Али, без успеха.

Три године су се по четири клуба од десет у зимској и летњој паузи сељакали из „А” лиге у „Б” и обрнуто, уз оне чувене бонус бодове и бараже и ништа. Ни лига с 12 учесника по трокружном систему није заживела дуже од два лета, па се опет прешло на класичну с 18 прволигаша.

Пет српских државних првенстава играна су на три различита начина, са и без доигравања. У првом 2006/2007 клубови су након 22 кола подељени у две групе с по шест чланова. Бољи су играли за првака и еврокупове, а лошији за опстанак. Већ наредна два шампионата играна су поново с 12 клубова по трокружном систему.

Од сезоне 2009/2010. враћена је лига с 16 клубова, али она не одговара свима. Опет се прича о увођењу баража, а однедавно и о реформи коју jeпредложио најтрофејнији клуб Црвена звезда.

--------------------------------------------------------

Бесмислен бараж за Европу

Предлог да се у уведе бараж за учешће у квалификацијама за Лигу Европе, бар у овом тренутку потпуна је бесмислица. Прво, Србија нема шест или осам клубова кадрих да испуне Уефине услове за играње у еврокуповима. Друго, зашто би, на пример, Војводина са 67 бодова продужавала сезону и борила се против Јавора, који је скупио 41? Зар то не би била казна за Новосађане, који су скоро до последњег часа претили Партизану у борби за титулу? Да ли би они имали спортски мотив?

Ни разигравање за опстанак није било по вољи клубова, па је укинуто, а играло се на крајевима прва два српска шампионата.

Угледајмо се на најјаче

Зашто се не угледамо на најјаче? Лиге Енглеске, Шпаније, Немачке, Италије и Француске годинама (па и деценијама) не мењају систем такмичења, мада ни у њима сваки члан не гине на терену баш у свакој утакмици од првог до последњег кола. И код њих има и „сумњивих” резултата и судијских грешака и играња с другим тимовима (примери: Вулверхемптона против Манчестер јунајтеда или Барселоне у Малаги) и настављају даље. И тамо се за титулу боре по два, евентуално три клуба и нико не диже халабуку око промена такмичарске формуле.