И џентлмен и терминатор

Од извештача „Журнала”

Лондон – Када се 19. јуна сав тениски свет сјатио у Вимблдону и са нестрпљењем одбројавао последње сате до почетка 125. издања највећег турнира планете, за дивно чудо Новак Ђоковић није био у првом плану.

Вечита прича Роџер или Рафа, уз додатак дежурног домаћег љубимца Ендија Марија – то је био списак највећих кандидата за титулу – бар из угла људи који себе сматрају врхунским стручњацима за овај спорт.

Да ли због чињенице да је на Ролан Гаросу остао кратких рукава у борби за број 1, да ли због факта да на Вимблдону никада није отишао даље од полуфинала, да на трави никада није освојио трофеј, да ли због снажних пропагадних машинерија западног света, за који је Србија слепо црево Балкана, углавном Ђоковић је и сам констатовао да је некако испод радара, али да му то не смета.

Нелогичност ове приче је у чињеници да је Новак на Острво дошао са само једним поразом у првих шест месеци сезоне, да је бриљантно играо, декласиравши све највеће ривале, да је његова игра по квалитету далеко испред свега што конкуренти демонстрирају.

А онда је дошао 20. јуни и све се променило. Тенис у тих 14 дана не само да је добио новог краља, него је и његов највећи турнир добио новог шампиона, и то по много чему најкомплетнијег у историји.

Ђоковић није само беспрекорни техничар, Ђоковић је и атлета какав се једном рађа, терминатор који је најбољи у најтежим тренуцима, стратешки ум који функционише као најбољи компјутер на свету. Али, Ђоковић је и џентлмен који за сваког ривала има само комплимент.

Једном речју, шампион за сва времена

Прво коло: Жереми Шарди (Француска)

Прави тест после разочаравајућег завршетка Ролан Гароса. Број 54 је поражен са 6:4, 6:1, 6:1, Ноле је први меч на трави после годину дана одиграо на задовољавајућем нивоу, показао да елиминација од Роџера Федерера у париском полуфиналу, због које је остао без броја 1, није оставила трага на њему.

Друго коло: Кевин Андерсон (ЈА)

Још један интересантан тест, не толико због квалитета 36. тенисера света, него више због чињенице да долази из земље где се тенис традиционално игра на трави. Ђоковић је славио са 6:3, 6:4, 6:2, показавши да му ни ривали који су одрасли на овој подлози не представљају проблем.

Треће коло: Маркос Багдатис (Кипар)

Први тежи меч, прилично неочекивано. Прво, 30. тенисера света из Лимасола је увек побеђивао, мада ретко лако, друго Багдатис није одавно постигао нешто нарочито битно, треће Ноле је деловао превише нервозно, без икаквог разлога.

Ђоковић се и из ове незгодне ситуације извукао, успут крвнички поломивши рекет. Победио је са 6:4, 4:6, 6:3, 6:4 и прескочио прву недељу. Уследио је дан одмора и на ред је дошла завршница.

Четврто коло: Мајкл Љодра (Француска)

Прави противник за предах пред буру. Француз има стил игре баш по мери Ђоковића, његови напади су идеални за Нолетове контранападе. Број 35 је поражен са 6:3, 6:3, 6:3, све приче из претходног дуела са Багдатисом, да је Ђоковић под притиском и да је зато сломио рекет, пале су у воду.

Четвртфинале: Бернард Томић (Аустралија)

Уместо петог тенисера света Робина Содерлинга, пред Ђоковићем се неочекивано нашао 18-годишњи момчић пореклом Хусина код Тузле, рођен у Штутгарту, са местом живљења у Голд Коусту, аустралијском летовалишту.

Иако му је поред имена писало 158. на свету, Томић је за собом имао такве скалпове да је било јасно да је меч са њим права шетња по минском пољу. Почео је у квалификацијама, савладао искусног Руса Давиденка на старту, надиграо још неколико квалитетних имена, међу којима и Содерлинга пре изласка на мегдан Нолету.

Било је јасно колико ће тај меч бити незгодан, чим је обелодањено да је Томић најмлађи четвртфиналиста још од легендарног Бориса Бекера 1985, али Ноле је и ту препреку решио – 6:2, 3:6, 6:3, 7:5.

Полуфинале: Жо-Вилфрид Цонга (Француска)

Сви су очекивали Роџера Федерера на овом месту, али испало је још горе. Јер француски цунами, како га неко назва, елиминисао је легендарног Швајцарца задавши му један од најтежих удараца у каријери.

Шестоструки шампион је добио прва два сета, одавао утисак да ће то за њега бити шетња по пријатном лондонском сунцу, а онда је Цонга одиграо меч живота. У чак четири сета Француз није Швајцарцу пружио брејк шансу, задао му први пораз на грен слемовима после 2:0 у сетовима у каријери и први пут стигао у вимблдонско полуфинале.

Цонга је за Нолета можда био чак и већа претња од Федерера, јер је против Француза био у минусу (2:5) у међусобним дуелима, увек га је побеђивао на бржим подлогама, био је у великом налету после фантастичног тријумфа.

Међутим, Ђоковић је и овде показао да је сазрео за шампиона – иако је нервозно почео и већ први брејк изгубио, славио је против 19. тенисера света са 7:6 (7:4), 6:2, 6:7 (9:11), 6:3.

Финале: Рафаел Надал (Шпанија)

Какав је то меч био – дуел са најбољим на свету (још само један дан), двоструким шампионом, ривалом кога никад није победио на грен слем турнирима. Финале препуно симболике, у коме је Ђоковић Надалу све преотео – и број 1, и вимблдонски пехар, и статус најбољег играча под притиском.

Ђоковић је дуел феноменално отворио декласирао ривала у прва два сета која су трајали нешто више од једног часа, а онда је Надал узвратио. И добро је што је тако, јер је Нолету требало и једно искушење да докаже колико је квалитетан. Тај изгубљени трећи сет је баш цементирао квалитет српског аса, јер је показао да је феноменалан и када ствари не крену својим путем.

Баш као и против Цонге, када је изгубио трећу деоницу, то га није поколебало, већ је одмах наставио још боље и вимблдонску титулу освојио тријумфом са 6:4, 6:1, 1:6, 6:3.

----------------------------------------------

Све титуле од децембра

Серија фантастико коју је Новак Ђоковић крунисао у Вимблдону, почела је пре седам месеци у Београду. Као да је неко на небесима хтео да нови тениски краљ успон ка крунисању почне баш у родном граду, тријумфом који је његову Србију попео на светски трон.

Дејвис куп

Почетком децембра, у Арени су гостовали Французи. Било је то прво финале Србије у историји, али титула није измакла. У тродневном војевању са триколорима, Ноле је одиграо једну од главних улога – поделивши освајање Салатаре са Виктором Троицким, Јанком Типсаревићем и Ненадом Зимоњићем.

Ђоковић је добио оба сингла, против Жила Симона и Гаела Монфиса и утабао стазу до титуле коју је оверио Троицки.

Аустралијски опен

Постојале су дилеме да се долазак у Мелбурн неће завршити хепиендом за Нолета, јер је због тријумфа у Дејвис купу остао без припремног периода. Међутим, он је кренуо као казнена експедиција надигравши у завршници тројицу из првих десет – Бердиха, Федерера и Марија. Поготово је тријумф над Швајцарцем био импресиван – без изгубљеног сета. У финалу је декласирао Британца.

Дубаи

Повратак на место двоструког успеха. Ноле на арапском грен слему није био изгубио две године, а онда је први пут у каријери постигао хет трик. На том путу је имао један од најтежих задатака у овој години – Чех Бердих је сјајно почео меч, надиграо Србина у првом сету, међутим, касније се повредио и предао. У финалу је поново цех платио Федерер, опет без освојеног сета.

Индијан Велс

И у калифорнијској пустињи је Ноле већ освајао пехар, баш 2008, када је први пут победио и у Мелбурну. И опет је Федерер био жртва, на трећем турниру за редом, а онда је на програм дошао дуго очекивани двобој са бројем 1, Рафаелом Надалом.

Шпанац је добио први сет и чинило се да је меч решен, јер га Ноле никада није дотада победио ако је када би овај стекао предност. Међутим, све се променило. Ђоковић је надиграо Надала и почела је страшна серија од пет победа која је кулминирала у Лондону прекјуче.

Мајами

До финала нико Ђоковићу ни сет није узео, а онда је страшни број 1, Рафаел Надал, поново задао први ударац. И баш као две недеље раније у Индијан Велсу, Нолетов одговоро је поново био још боља игра. Други меч за редом, Надал губи незамисливо – финале у коме је освојио први сет.

Ту се видело да је Шпанац начет, али дуг је пут био до врха за Ђоковића јер је његов ривал имао огромну бодовну предност на АТП листи.

Београд

Србија опен је био први турнир на шљаци у сезони, јер је Ноле прескочио Монте Карло како би узео даха. На Дорћолу није било превише посла, у финалу је поражен Фелисијано Лопес. За Ђоковића је најважније било да је осетио шљаку под ногама пре много већа такмичења.

Мадрид

Пре две године Ноле је баш у Каха Махики одиграо најбољи меч против Надала и није га добио, а имао је и меч лопте. Било је ове године неколико веома тешких двобоја, пре свега против Бразилца Томаза Белучија, против кога је Ноле изгубио сет, али када је на ред дошло финале против човека кога никада није победио на шљаци, већина планете је очекивала крај његове серије.

Непобедиви краљ шљаке не само да је код куће абдицирао, него није узео ни сет. Надигран од првог до последњег поена, и сам Надал се чудио шта га је снашло.

Рим

А онда последњи ексер у сандук броја 1. Ноле је Рафу савладао и у Риму, на најспоријој шљаци. После мадридског успеха, било је прича да му је помогла и надморска висина због које лопта брже лети, а Надалу то не одговара. Али шта рећи после тријумфалног похода кроз Форо Италико. Било је јасно да је сада питање смене на врху само ствар датума – Надалова предност у бодовима се копнила као априлски снег

Вимблдон

И коначно све у једном викенду. У петак је Ноле пласманом у финале преотео Надалу број 1, а у недељу и вимблдонску круну. На најлепши могући начин почела је нова ера тениске историје. Ера коју ће обележити Новак Ђоковић, Србин шампионске вештоне и џентлменске харизме.